Sećanja patrijarha Irineja: Dobrotu patrijarha Pavla svi su svi su osećali, za narod on je svetac

Patrijar Irinej preminuo je u 90. godini od posledica korona virusa. Za 45. patrijarha koji je umro jutros u 07.07 sati govorilo se da je imao veoma blizak i dobar odnos sa njegovim prethodnikom, patrijarhom Pavlom koji je preminuo 2009. godine.

Vest da je umro patrijarh Irinej stigla je nakon 15 dana teške borbe sa korona virusom, koju je patrijarh izgubio pošto mu je zdravstveno stanje naglo pogoršano u noći između srede i četvrtka.

Patrijarh Irinej nekoliko puta je govorio o svom prethodniku, koji mu je inače bio i profesor. U jednoj od beseda u rodnom mestu Pavla, Irinej je ot­krio šta ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti o njemu, ali i šta su o Pa­vlu go­vo­ri­li “zli lju­di” dok je bio na položaju

– Skro­m­nost je ka­ra­k­te­ri­sti­ka ži­vo­ta pa­tri­ja­r­ha Pa­vla. Ne mo­gu ni­kad da za­bo­ra­vim da mi je, kad sam po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, ustu­pio svo­ju so­bu, a on je oti­šao da spa­va u šta­li – re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej u be­se­di u Ku­ća­n­ci­ma kod Do­njeg Mi­ho­lj­ca, rod­nom me­stu pa­tri­ja­r­ha Pavla.

Učitelj i đak

Iri­nej je tada osve­štao ob­no­vlje­ni Hram Sve­tih apos­to­la Pe­tra i Pa­vla, gde je po­ko­j­ni pa­tri­ja­rh Pa­vle kr­šten.

FOTO: VALDRIN XHEMAJ / EPA;

– On je me­ni go­di­nu da­na bio pro­fe­sor u Pri­zre­n­skoj bo­go­slo­vi­ji. Kad sam na­kon ne­kog vre­me­na po­se­tio ma­na­stir Ra­ču, bi­la je ma­na­sti­r­ska sla­va i bi­lo je mno­go na­ro­da. On je me­ni, svom đa­ku, dao svo­ju so­bu, a on je pres­pa­vao u šta­li, sa jed­nim će­be­tom je ta­ko pro­veo noć. Jed­na izu­ze­t­na li­č­nost na­še­ga vre­me­na. Nje­go­ve re­či su pos­ta­le po­slo­vi­ce za naš na­rod. I de­ca u Beo­gra­du po­na­vlja­ju “bu­di­mo lju­di”, a to je ono što od nas tra­ži i cr­kva i je­va­n­đe­lje i sam Go­spod naš ko­ji nas je stvo­rio – re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej i pod­se­tio da je pa­tri­ja­rh Pa­vle ži­veo ži­vo­tom obi­č­nih pros­tih lju­di.

Pa­tri­ja­rh Iri­nej je tada ista­kao da je pa­tri­ja­rh Pa­vle čo­vek ovo­ga vre­me­na, ali i čo­vek ko­ji je bio iznad vre­me­na, ko­ji je od mo­men­ta kad se za­mo­na­šio do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta ostao isti i pro­vo­dio iste pri­n­ci­pe.

– Ono što ga po­se­b­no kra­si je smi­re­nost. To je jed­na do­bro­ta ko­ja je sa­mo­svoj­stve­na lju­di­ma Bo­ž­jim. I tu do­bro­tu su svi ose­ća­li. Svi su že­le­li da ču­ju reč nje­go­vu, a nje­go­va skro­m­nost je pri­mer za sve nas. On se ugle­dao na sve­te apos­to­le, či­je ime i no­si, kao i što su se apos­to­li ugle­da­li na svo­ga uči­te­lja Spa­si­te­lja Hri­sta. To što je nau­čio i sa­znao ni­je bi­la sa­mo teo­ri­ja, to ni­su bi­le nje­go­ve re­či, to je bio nje­gov ži­vot – re­kao je Iri­nej.

Primer za sve

Govorio je tada i da se re­či pa­tri­ja­r­ha Pa­vla stal­no po­na­vlja­ju, kao i da, ko­li­ko je bio uva­ža­van, ne sa­mo u Beo­gra­du već i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, gde je pro­veo 35 go­di­na, na­j­bo­lje se vi­de­lo na dan nje­go­ve sa­hra­ne, kad je go­to­vo či­tav Beo­grad do­šao da ga ispra­ti.

FOTO: VLADISLAV MITIĆ / RAS SRBIJA

– Tu se po­ka­za­lo ko­li­ko je nje­go­vo ime pri­vla­č­no bi­lo za lju­de. Ma­da dok je bio na po­lo­ža­ju na kom je bio, bi­lo je mno­go zlih lju­di ko­ji su mu pri­pi­si­va­li mno­ge oso­bi­ne ko­je su bi­le da­le­ko od nje­ga. Pa­tri­ja­rh Pa­vle je uvek go­vo­rio da zlo ni­kad do­bro do­ne­ti ne­će, i ne mo­že. Da izvu­če­mo po­ru­ku da zlo ne mo­že da osta­ne tra­j­ni po­re­dak i od­nos me­đu lju­di­ma – za­klju­čio je Iri­nej.

“Za narod je patrijarh Pavle svetac”

Pa­tri­ja­rh Iri­nej je tada rekao i da na­rod sva­kod­ne­v­no po­se­ću­je i ce­li­va grob pa­tri­ja­r­ha Pa­vla u ma­na­sti­ru Ra­ko­vi­ca, pri­pa­li sve­ću i po­mo­li mu se jer ga mno­gi sma­tra­ju za sve­tog čo­ve­ka cr­kve.

– Kad će to cr­kva uči­ni­ti, to pre­pu­šta­mo Bo­gu i pri­li­ka­ma, ali za na­rod je on sve­ti pa­tri­ja­rh sr­p­ski Pa­vle i osta­će ta­kav i u na­sle­đe na­šem na­ro­du. Li­č­nost kao što je bio pa­tri­ja­rh Pa­vle je li­č­nost ko­ja je po­tre­b­na i ko­ju že­le na­ro­di. I kad bi­smo ima­li vi­še ta­kvih lju­di, si­gu­r­no bi dru­k­či­je sta­nje bi­lo i u sve­tu i kod nas – re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej.