Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu podiglo je optužni prijedlog protiv M.K. (64) iz aleksinačkog sela Ljupten, vlasnika šarplaninca koji je 5. decembra prošle godine izujedao njegovu komšinicu Krstinu Jovanović (68), usljed čega je dan kasnije preminula.
On se tereti za teško djelo protiv opšte sigurnosti, a tužilaštvo je zatražilo da mu se izrekne godinu dana zatvora.
Do tragedije je došlo u dvorištu M.K. gdje su Krstina i njen suprug Slobodan pekli rakiju u komšijinom kazanu.
– Nismo strahovali iako je šarplaninac bio ogroman jer je uvijek bio poslušan. Kad bi mu Mile kazao da uđe u boks, uvijek je to radio, veoma je bio pametan. Istovarili smo bure sa voćem, a ja sam kazao Krstini da ide da dotera kolica sa sitnim drvima da bih potpalio kazan. Pitao sam Mileta da li će on izbaciti džibru ili da ja sačekam da ispečemo rakiju a on mi je rekao da teram traktor kući, da će on to učiniti. Ne mogu da se sjetim da li sam ušao u traktor ili sam se nalazio kraj njega kada sam čuo Krstinu kako je zacvilela. Okrenuo sam se i video kako je životinja oborila, i skočila na nju. Viknuo sam: “Mile, pas će da udavi Krstinu”. On je zgrabio neku motku, počeo da ga udara, ja sam joj pritrčao a šarplaninac je grizao za glavu. Nisu joj se vidjele ni oči, ni nos ni usta od krvi. Vukao sam je za ruku, ali je pas čvrsto držao zubima. Mile mu je razdvojio čeljusti da bi je oslobodio, a on je onda ugrizao i njega. – priča Slobodan.
Baš tada je, kako objašnjava nesrećni čovjek, naišao njegov sin Toplica.
– Kazao sam mu: “Obaraj sjedišta u kolima, ne pitaj ništa, majka će iskrvariti”. Uneo sam je u kupatilo, umio je i preprao joj rane rakijom, krv je stala. Odvezli smo je u aleksinačku bolnicu, tu su joj sanirali rane a zatim je uputili u Niš na Kliniku za plastičnu hirurgiju gde je operisana. Sa njom je u sobi bila neka žena iz Vranja koja je mojoj sestri ispričala da je celu noć zvala i mene i Mileta, da je bila zabrinuta za nas, da je govorila da idemo kod ljekara da ne bismo dobili trovanje od ujeda. Sutradan je preminula, bila nam je oslonac, bila je vrijedna, dočekala je penziju radeći u specijalnoj bolnici u Kulini – priča ožalošćeni čovjek.
Komentarišući odluku tužilaštva da krivično goni njegovog komšiju i daljeg rođaka, Slobodan kaže da mu je to sasvim svejedno jer Krstinu ništa ne može da vrati.
– Stoji to da nije čuvao psa kako treba, imao je običaj da izađe iz dvorišta a da ne zatvori kapiju, tu prolaze djeca, moglo je i više ljudi da strada. Koliko god da ga osude, to za moju Krstinu ništa neće promeniti. Ne bi mi je bilo toliko žao da je umrla prirodnom smrću, ali mi je neprestano pred očima kako je pas zgrabio za glavu i grizao. To je bilo strava, to nije pas, nego ubica, završila je život toliko surovo, to ne bih poželio ni najgorem dušmaninu. Nisam protiv pasa i ja ih čuvam, ali bi trebalo da se sprovede nekakva kontrola, da se proveri kako se životinje čuvaju, posebno te opasne rase pasa, da ne ginu ljudi kao što je stradala moja supruga – zaključuje Slobodan.
Dalibor Marković, direktor Komunalnih usluga u Aleksincu saopštio je da se pas i dalje nalazi u njihovom prihvatilištu, piše Telegraf.
– Republički veterinarski inspektor nije dao saglasnost za eutanaziju šarplaninca, tako da je on i dalje kod nas – rekao je Marković.