Po blagoj kiši koja je skoro čitavog popodneva padala u Beogradu, ali i uz gromoglasnu podršku navijača oba tabora, Lajović i Edmund pošli su po trijumf u meču od koga je sve zavisilo. Britancima slavlje i pre “majstorice” u vidu petog susreta, a Srbima čuvanje nade, da će se od 1:2 u pobedama stići do toliko priželjkivanih 3:2.
Te nade su počele da se gase kada je Lajović u petom gemu prokockao brejk loptu.
Jer, već u narednom, njegov rival je iskoristio jednu svoju takvu šansu, a onda silovito zakoračio ka osvajanju prve deonice.
Tome mu je pomogla činjenica da je dozvolio samo četiri direktna poena Duciju, dok ih je on imao deset.
Druga deonica je takođe bila napeta do svoje sredine.
A onda, kada je Lajović imao sjajnu priliku da slomije otpor rivala, jer je osvojio gem za 3:3 uz nekoliko bravura na mreži, ali i kratkotrajnu svađu sa sudijom, sve je krenulo nizbrdo. Britanac je prvu narednu sopstvenu brejk priliku iskoristio, a nedugo zatim odservirao sebi put do 2:0 u setovima.
Kajl Edmund je na krilima tog uspeha nekako odolevao svim Ducijevim potonjim naletima.
Ne samo jer je bolje rangiran (67. na svetu, naspram 81. pozicije njegovog suparnika), već zato što je sveo greške na minimum i pustio rivala da inicijativom traga za preokretom.
A to nije zadatak po kišom nakvašenoj tašmajdanskoj šljaci.
Uzalud i motivaciona muzika sa zvučnika, i odlična podrška pokisle publike, Lajović je, prosto, naišao na boljeg i raspoloženijeg od sebe.
Uzalud je bilo i stizanje brejka zaostatka, i dve set lopte pri vođstvu od 6:5, Edmund je na kraju bio heroj dana.
To što za branioca titule nije igrao Endi Marej, a za našu reprezentaciju Novak Đoković i Viktor Troicki, svakako je umanjilo spektakularnost ovog beogradskog duela, ali pristiglim Britancima treba odati počast na učinjenom.
Došli su po nastavak odbrane “salatare” i to i učinili.
(BLIC)