Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je na konferenciji za novinare, kojom je zaključen Samit o Zapadnom Balkanu u Beču, da taj skup izražava volju zemalja članica i Komisije EU da daju podršku i otvore perspektivu za pristup zemalja Zapadnog Balkana Uniji.
Deklaracijom Samita o zapadnom Balkanu u Beču zemlje učesnice su se obavezale da nesuglasice međusobne nesuglasice neće zloupotrebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i da privhataju podršku Evropske komisije u rešavanju bilateralnih sporova.
Merkelova je istakla da je posebno raduje to što se od prošle godine promenio pristup zvaničnika zemalja Zapadnog Balkana, jer su se oni sastajali sami, bez posrednika razgovarali o projektima infrastrukture, razmeni mladih ljudi.
Takođe, dodaje Merkelova, projekti o kojima se razgovaralo dovode do otvaranja novih radnih mesta, čime se rešava problem nezaposlenosti mladih i stvara nada za budućnost u tim zemljama.
Nemačka kancelarka posebno ističe da su sporazumi postignuti u Briselu između Beograda i Prištine, a posredstvom visoke predstavnice EU Federike Mogerini, rešili neka pitanja, što je, kaže, dalo nadu.
Merkelova naglašava da su svi učesnici konferencije duboko potreseni informacijom da je skoro 50 ljudi izgubilo život krivicom krijumčara.
“To nas upozorava da tema migracije mora da se reši brzo i u duhu Evrope. Imamo više izbeglica nego tokom Drugog svetskog rata. Uspevali smo da živimo mirno i da napravimo da se i na Zapadnom Balkanu živi mirno”, ističe Merkelova i dodaje da i ljudima kojima je ugrožen život treba dati zaštitu.
Prema njenim rečima, Evropa je kao bogat kontinent sposobna da reši ovaj problem.
“Sve probleme smo uspeli da rešimo na osnovu solidarnosti i tako ovo moramo da rešimo. Svet gleda u nas i moramo da ovo rešimo u zajedničkom duhu”, naglašava Merkelova.
Dodaje da je neophodno da se postigne fer raspodela svih izazova.
“Zemlje Zapadnog Balkana imaju mnogo izazova, a naš zadatak je da te izazove umanjimo”, ukazuje Merkelova.
Kako kaže, u krugu konferencije bilo je saglasnosti da države koje su već počele pregovore ili im predstoje pregovori sa EU, mogu da se obeleže kao zemlje bezbednog porekla.
“U smislu privredne dinamike moramo da pomognemo, da damo azil, ali to znači da će ljudi iz tih zemlja morati da se vrate kući da bi oni koji dolaze iz ratnih područja mogli da se adekvatno zbrinu”, ističe Merkelova.
Vučić: Zemlje Zapadnog Balkana spremne da preuzmu teret
Novinarima se u ime zemalja Zapadnog Balkana obratio premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je izrazio saučešće porodicama izbeglica koje su pronađene mrtve u kamionu u Austriji.
Predsednik Vlade Srbije je istakao da je na samitu analizirano ono što je već ostvareno nakon berlinskog samita prošle godine, objasnivši da su postignuta poboljšanja u različitim oblastima.
Kako je naveo, potpisana je zajednička deklaracija o uspostavljanju regionalne kancelarije za omladinsku saradnju.
U tome su učestvovale ne samo Srbija i Albanija, objasnio je Vučić, već i sve druge zemlje Zapadnog Balkana, koje su dale svoju podršku sa ciljem da se ljudi u regionu ubede da su prijateljstvo i pomirenje nešto što je vredno i što će se možda isplatiti. Vučić je poručio da ne postoji alternativa takvoj vrsti rada.
Premijer Srbije je naveo da je bilo reči o infrastrukturnim projektima, što je bitno za sve ljude Zapadnog Balkana.
Objasnio je da je bilo zanimljivo videti Srbe i Albance koji su opredeljeni i posvećeni da ubede evropske partnere da pomognu u završetku auto-puteva i pruga.
Rekao je da je ekonomija određena kao najvažnije pitanje za zemlje Zapadnog Balkana i istakao problem balkanskog mentaliteta, koji, kako je rekao, podrazumeva borbu za kratkoročne političke ciljeve i čekanje da nešto padne s neba kao i stav da je država odgovorna za sve.
Zato je Vučić rekao da je veoma važna promena i u prilog tome je naveo reforme koje se tiču fiskalne konsolidacije i sređivanja javnih finansija.
“Uspeli smo da pretvorimo ekonomski put u put rasta i svi zajedno možemo da budemo jedna nova snaga. Svi mi verujemo da pripadamo Evropi i verujemo da bi trebalo da pripadamo EU”, rekao je Vučić.
Kada je reč o problemu migranata, premijer Srbije je rekao da su zemlje Zapadnog Balkana spremne da preuzmu teret na sebe i da to rešavaju na ozbiljan i odgovoran način, kao i do sada.
“Spremi smo da čujemo šta će biti naši zadaci u budućnosti i spremni smo da ih ispunimo”, rekao je Vučić.
Podvukao je da se na EU ne gleda kao na automat za podizanje novca, već kao na organizaciju koja se sastoji iz raznih institucija i vrednosti.
“Zbog toga ne insistiramo samo na novčanoj podršci, već na političkoj podršci i zbog toga smo duboko zahvalni na tome”, rekao je Vučić.
Fajman: Neophodno spasiti ljudske živote
Austrijski kancelar Verner Fajman kaže da tragedija 50 migranata u Austriji još jednom pokazuje koliko je neophodno da se spasavaju ljudski životi i da se bori protiv krijumčarenja.
“Moramo da preuzmemo odgovornost za ljude koji beže od rata”, naveo je Fajman na konferenciji za medije.
Istakao je da je pitanje izbeglica i azila imalo posebnu ulogu na skupu.
Fajman je poručio da je bitno zajedništvo u pitanjima azila. Kako je naveo, potrebni su zajednički predlozi i fer raspodela izazova. Istakao je i potrebu borbe protiv kriminaliteta, kako krijumčari kroz zajedničku saradnju ne bi bili jači od država, a današnji skup u Beču je bitan doprinos tome.
Austrijski kancelar je objasnio i da sve probleme nije moguće rešiti odjednom, i da je potrebno više skupova i konferencija o migrantima.
Objasnio je da postoje konkretni projekti koji su dogovoreni prilikom pripreme samita.
Projekti su u vezi sa investiranjem u privredu, saobraćaj, energetiku, a kako je rekao Fajman, sve to se odnosi na stvari neophodne za održiv razvoj, pravnu državu, borbu protiv korupcije.
Mogerini: Trebaju nam dobre vesti
Visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini rekla je da se nada da će Beč i u budućnostu biti domaćin mnogih pregovora.
“Očajnički nam trebaju dobre vesti”, rekla je Mogerinijeva i naglasila da su u Briselu potpisana četiri teška sporazuma između Beograda i Prištine.
“Lideri su bili hrabri, potpisana su četiri teška sporazuma. Otvorili smo put u budućnost i postavili primer kakva je saradnja potrebna u regionu”, navela je Mogerinijeva i naglasila da su svi učesnici odali priznanje dvema stranama za sporazume.
Visoka predstavnica je istakla da kada imamo dobre vesti treba ih naglasiti, jer to otvara put za dalje.
Prema njenim rečima, konferencija u Beču pomaže zemljama Zapadnog Balkana u evrointegracijama.
“Potrebni su nam konkretni rezultati, a glavna odgovornost je na liderima. Imamo generaciju lidera koji su veoma posvećeni i hrabri”, kaže Mogerinijeva.