Komisija za ujednačavanje propisa, čije članove određuju vlade federalnih američkih država, usvojila je plan kojim će rodbina preminulih korisnika naloga dobiti pristup, ali ne i kontrolu nad tim nalozima, osim ako preminuli testamentom nije odredio drugačije.
Da bi takav plan Komisije mogao da se primeni, morala bi da ga kao zakon usvoje predstavnička tela federalnih država.
„Ovo je nešto o čemu većina ljudi ne razmišlja dok se s tim ne suoči“, rekla je Amerikanka Karen Vilijams, koja je tužila Fejsbuk kako bi dobila pristup nalogu svog 22-godišnjeg sina Lorena, pošto je on poginuo 2005. godine u saobraćajnoj nesreći.
Pitanje šta raditi nečijom s „digitalnom imovinom“ veoma je krupno u SAD.
Ono što je neko pisao na internetu, fotografije i video-klipovi koje je kačio, može imati značajnu imovinsku vrednost – treba samo zamisliti kakvu bi cenu na nekoj aukciji mogla imati „digitalna imovina“ nekog ko je bio istorijski značajan ili barem popularan.
„Nalozi za elektronsku poštu pretvorili su se u naše kartoteke i fioke. Ali, ako ti je potreban pristup takvom nalogu (preminule osobe), u većini država je nećeš dobiti“, rekla je Suzan Braun Volš, koja je u Komisiji predsedavala komitetom za izradu plana.
Borci za zaštitu privatnosti su skeptični u pogledu onog što plan sadrži. Prema njihovim rečima, za pristup onlajn nalozima umrlih lica ipak bi moralo da se traži sudsko odobrenje, kako bi se zaštitila i privatnost korisnika naloga i onih koji su s njim komunicirali za života.
Mnogi ljudi podrazumevaju da mogu da odluče šta će se dešavati tako što će određene lozinke podeliti sa članovima porodice od poverenja ili će ih učiniti delom svoje poslednje volje.
Međutim, zakoni za borbu protiv hakovanja i većina kompanijskih „uslova za korišćenje“ zabranjuju svakom ko nije korisnik da pristupa nalogu koji nije njegov. To znači da je najbližima pokojniku zabranjeno da se loguju na naloge. Neki provajderi usluga već imaju nekakva rešenja.
Fejsbuk će, na primer, pretvarati naloge umrlih u njihove digitalne spomenike, time što će dozvoljavati njihovim onlajn prijateljima da i dalje pristupaju pokojnikovim onlajn fotografijama i postovima.
Propis jači od kompanijskih pravila
„Gugl“, koji upravlja Dži-mejl servisom, Jutjubom i Pikasom, nudi svoju verziju: ako se neko duže vremena ne loguje, njegov nalog može biti izbrisan ili podeljen sa osobom koja za to bude izričito određena.
Korisnici Jahua pristaju na sporazum da s njihovom smrću ističe i trajanje njihovih naloga.
Ako plan Komisije za ujednačavanje propisa bude usvojen, ti propisi će imati jaču pravnu snagu od kompanijskih pravila za korišćenje naloga, mada će predstavnici preminulih – koji će imati pristup ali ne i kontrolu nad nalogom – i dalje morati da se pridržavaju pravila kao što su ona o autorskim pravima.
To, na primer, znači da će udovica moći da čita mejlove pokojnog muža, ali neće moći da šalje mejlove sa njegovog naloga.