Prikupljanje svih neophodnih podataka u vezi sa okolnostima navedenog događaja i dalje je u toku, te nakon što isto bude kompletirano, biće donijeta odgovarajuća javnotužilačka odluka.
Ovo stoji u odgovoru koje je Više javno tužilaštvo poslalo Telegrafu, a koji je potpisao zamjenik javnog tužioca Branislav Tatić.
Jovan bi 16. marta napunio 22 godine. Umjesto toga počiva na groblju u Bečeju. Tu je dospio kada je na njega pala žica sa bandere u trenutku dok se vraćao sa posla.
Pojedini mediji su prvo preneli da je Jovan stradao poslije nevremena, kada je nagazio na žicu kraj bare, pošto je izašao iz automobila kolege. Međutim, kako tvrdi izvor blizak porodici, Jovana kući nije vraćao kolega, već je mladić išao biciklom.
– Njegova smjena je bila od 18 uveče do 2 ujutro. Vraćao se biciklom. Uopšte nije bilo jako nevrijeme. Žica je pala na njega sa bandere, a nije je on nagazio – ispričao je tada izvor blizak neutješnoj Jovanovoj porodici.
U subotu je porodica Jovanu davala pola godine. U prvoj ispovesti za medije, njegova majka Irena ispričala je da poslije 6 mjeseci ništa ne znaju o tragediji.
Majka je spas pokušala da nađe u unucima, u radu na tri posla, ali uzalud… Utehe nema, a tada je prvi put smogla snage da govori za medije.
– Ne znam ništa. Mi smo angažovali advokata, dali smo punomoć. Prvo veštačenje je završeno, ali kada smo imali sastanak kod tužioca rekao nam je da je pola vještačenja gotovo, da nedostaje neki glavni projekat trafo stanice. Ništa više ne znamo. Rekli su nam samo da ga je udarila struja, bez ikakvog objašnjenja kako. Imamo nalaz obdukcije. Žica je pala na njegova leđa, dakle nije uhvatio žicu. Uglavnom, ništa ne znamo, osim da Jovana nemamo – ispričala je majka Irena proteklog vikenda.
Obdukcija je pokazala da je njegova smrt u direktnoj uzročnoj vezi sa udarom struje i najvjerovatnije je zadesnog karaktera.
– Znači, bio je zdrav. Pregledali su mu bukvalno sve. Zdrav kao dren. Niti je bio pod dejstvom alkohola, niti pod narkoticima. Zdravo i pravo dijete. Vozio je bicikl. Pisalo je kako je ugazio u baru, to nije tačno – kaže majka Irena.
Utjeha kaže ne postoji, jer je sa Jovanom nestala i muzika i radost, nestao je pokretač svega ove porodice.
– Prikupljanje svih neophodnih podataka u vezi sa okolnostima navedenog događaja i dalje je u toku, te nakon što isto bude kompletirano, biće donijeta odgovarajuća javnotužilačka odluka – stoji u odgovoru koje je Više javno tužilaštvo poslalo Telegrafu, a koji je potpisao zamjenik javnog tužioca Branislav Tatić.
Jovan bi 16. marta napunio 22 godine. Umesto toga počiva na groblju u Bečeju. Tu je dospio kada je na njega pala žica sa bandere u trenutku dok se vraćao sa posla.
Pojedini mediji su prvo prenijeli da je Jovan stradao posle nevremena, kada je nagazio na žicu kraj bare, pošto je izašao iz automobila kolege. Međutim, kako tvrdi izvor blizak porodici, Jovana kući nije vraćao kolega, već je mladić išao biciklom.
– Njegova smena je bila od 18 uveče do 2 ujutro. Vraćao se biciklom. Uopšte nije bilo jako nevrijeme. Žica je pala na njega sa bandere, a nije je on nagazio – ispričao je tada izvor blizak neutješnoj Jovanovoj porodici.
U subotu je porodica Jovanu davala pola godine. U prvoj ispovesti za medije, njegova majka Irena ispričala je da posle 6 mjeseci ništa ne znaju o tragediji.
Majka je spas pokušala da nađe u unucima, u radu na tri posla, ali uzalud… Utjehe nema, a tada je prvi put smogla snage da govori za medije.
– Ne znam ništa. Mi smo angažovali advokata, dali smo punomoć. Prvo veštačenje je završeno, ali kada smo imali sastanak kod tužioca rekao nam je da je pola vještačenja gotovo, da nedostaje neki glavni projekat trafo stanice. Ništa više ne znamo. Rekli su nam samo da ga je udarila struja, bez ikakvog objašnjenja kako. Imamo nalaz obdukcije. Žica je pala na njegova leđa, dakle nije uhvatio žicu. Uglavnom, ništa ne znamo, osim da Jovana nemamo – ispričala je majka Irena proteklog vikenda.
Obdukcija je pokazala da je njegova smrt u direktnoj uzročnoj vezi sa udarom struje i najvjerovatnije je zadesnog karaktera.
– Znači, bio je zdrav. Pregledali su mu bukvalno sve. Zdrav kao dren. Niti je bio pod dejstvom alkohola, niti pod narkoticima. Zdravo i pravo dete. Vozio je bicikl. Pisalo je kako je ugazio u baru, to nije tačno – kaže majka Irena.
Utjeha kaže ne postoji, jer je sa Jovanom nestala i muzika i radost, nestao je pokretač svega ove porodice.
– Pokušala sam svašta, i da radim po 3 posla, da bukvalno nisam kod kuće. Mene je ubijalo da stanem ispred kapije. To se desilo na 50 metara od kuće, a ja tuda moram da prođem bar dva puta na dan. I, šta mislite, kako se osjećam? Na lijekovima sam. Na bolovanju već dva mjeseca. Jednostavno nisam to ja, kakva sam uvijek bila. Počnemo da pričamo o njemu, a onda svi počnemo da plačemo – kroz suze priča Irena i nastavlja:
– Jovan je bio dijete koje je u kuću donosilo i radost i brige, i veselje, on je bio pokretač svega. U našoj kući sada ni kuce ne laju. Bukvalno i one tuguju. Njegove sestre Anđela i Marina imaju bebe i neku volju, ali Marina svaki dan ide na groblje, sama ili sa bebom. Nema utehe, ne postoji utjeha.