Nedavno objavljen “esej” na ruskim medijima ukazuje na to da je u planu ruske vojske da namerno čini zločine u Ukrajini.
“Još u aprilu prošle godine pisali smo o neminovnosti denacifikacije Ukrajine. Nacistička, banderovska Ukrajina, neprijatelj Rusije i oruđe Zapada za uništenje Rusije, nama ne treba. Danas je pitanje denacifikacije prešlo u praktičnu ravan …Posebnost moderne, nacifikovane Ukrajine je u njenoj bezobličnosti i ambivalentnosti, koja prikriva nacizam kao želju za „nezavisnošću“ i „evropskim“ (zapadnim, proameričkim) putem „razvoja“… Denacifikacija Ukrajine je takođe njegova neizbežna deevropeizacija… ‘ukronacizam’ predstavlja mnogo veću pretnju svetu i Rusiji od Hitlerove verzije nemačkog nacizma… Naciste koji su se naoružali treba maksimalno uništiti na bojnom polju. Ne bi trebalo da bude značajnih razlika između Oružanih snaga Ukrajine i takozvanih nacionalnih bataljona, kao ni teritorijalne odbrane koja je pristupila ovim tipovima vojnih formacija. Svi su podjednako uključeni u ekstremnu okrutnost prema civilnom stanovništvu, podjednako su krivi za genocid nad ruskim narodom, ne poštuju zakone i običaje ratovanja.”
Ovo su reči Timofeja Sergejceva, pisca i režisera, objavljene u članku na sajtu RIA Novosti, ruske državne novinske agencije.
Ruska vlada i njena propagandna mašina nisu, niti će priznati, nijedan od zločina koje su počinili ruski vojnici u Ukrajini – u Marijupolju, Buči, Berdjanki ili bilo gde drugde.
Pre svega, prema Kremlju, u Ukrajini se ne vodi rat. Dalje, prema Kremlju, tamošnji ruski vojnici su gađali samo vojne ciljeve, a što se tiče uništenih gradova i pobijenih građana – to su cinične manipulacije ukrajinske vojske ili lokalnih odbrambenih bataljona koji su te akcije sami počinili u pokušaju da ocrne dobro ime Rusije.
Pa kad ceo svet, zgrožen ratnim zločinima otkrivenim u Buči, pita: „Šta je sledeće za Rusiju?“, dok odmerava više sankcija i kaznenih akcija protiv Moskve, rusko rukovodstvo je fokusirano na paralelno pitanje: “Šta je sledeće za Ukrajinu?”
Sergejcev u svom članku nazvanom “Šta Rusija treba da uradi u Ukrajini” daje brutalni manifest ruskog plana za Ukrajinu: jeziv stav imperijalističke ideologije koji poziva ne samo na denacifikaciju nego i na deukrajinizaciju i na kraju rasparčavanje Ukrajine i “vraćanje nazad u okviru svojih prirodnih granica i bez političke funkcionalnosti”.
Dok su Putinove reference na denacifikaciju u njegovom poslednjem govoru samo nekoliko dana pre rata bile prilično nejasne (da li je mislio na ukrajinsku vladu? na specifične ukrajinske bataljone, poput Azova ili Ajdara?), Sergejcev je i konkretan i sveobuhvatan u vezi sa tim ko su za Rusiju nacisti i koliko Rusija mora jako da ih udari.
Sergejcev u svom propagandnom eseju objašnjava da je: „Denacifikacija neophodna kada je značajan deo naroda, vrlo verovatno njegova većina, uplašen od strane nacističkog režima i uvučen u njegovu političku agendu. To jest, kada hipoteza ‘narod je dobar – loša je vlada’ ne funkcioniše“.
On opširno opisuje kako je (za razliku od Gruzije ili baltičkih država) „moderna ukrajinska nacionalna država neuspešna“, jer će svaki pokušaj izgradnje takve države dovesti do nacizma. „Ukrajinizam je veštačka antiruska konstrukcija kojoj nedostaje bilo kakva civilizacijska supstanca”.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Sergejcev je napisao brojne tekstove o Ukrajini i opasnosti koju ona navodno predstavlja za rusku državu i ruski narod.
Redovno je gost u emisijama Vladimira Solovjeva, vrhunskog Putinovog propagandiste koji se našao na listi sankcija EU i SAD.
On voli da Ukrajinu naziva “zemljom 404”, po uzoru na poruku “greška 404”, koja se javlja kad link na internetu vodi do nepostojeće stranice, čime implicira da je Ukrajina fiktivna zemlja.
Timofej Sergejcev je u svom nedeljnom eseju izložio kako „denacificikovati” Ukrajinu, pozivajući na „ideološku represiju” nad civilima i tvrdeći da Ukrajina treba da izgubi suverenitet barem u trajanju jedne generacije.
On je u članku naveo da su ogromna većina Ukrajinaca nacisti ili da su povezani sa nacističkom ideologijom i da ih treba „prevaspitati“ kroz „ideološku represiju“ i političku, kulturnu i obrazovnu cenzuru. On takođe predlaže da se formiraju nove „narodne republike“ koje bi zamenile državu modernu Ukrajinu.
Njegov tekst je objavljen u nedelju, istog dana kada su se u ukrajinskom gradu Buča pojavili dokazi da su ruske trupe izvršile pogubljenja civila po kratkom postupku.
Opskurni kolumnista, politički konsultant i spin doktor, Sergejcev nikada ranije nije privukao takvo interesovanje medija. Iako je radio za klijente visokog profila, uključujući bivšeg proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, kao i ruskog milijardera Mihaila Prohorova, uglavnom je ostao u senci.
Ideje koje je izneo Sergejcev su „fantomske ideje“, rekao je za „Moskov tajms“ Andrej Kolesnikov, politički analitičar u Moskovskom centru Karnegi. Konsultanti poput njega mogu da se koriste za kreiranje strategija za vlasti, ali oni „nemaju nikakav ozbiljan uticaj ni na šta“, dodao je on.
Sergejcev je samopriznati pomoćnik preminulog sovjetskog filozofa Georgija Ščedrovickog, među čijim pristalicama je i moćni zamenik šefa kabineta predsednika Vladimira Putina, Sergej Kirijenko.
Jedan od učesnika filozofskog kluba koji je osnovao Ščedrovicki, Segrejcev je bio uključen u diskusije o razvoju ideje „ruskog sveta“, koju su uveliko koristili ruski nacionalisti nakon aneksije Krima 2014. godine.
Tokom predsedničkih izbora u Rusiji 2012, Segrejcev je našao posao kao konsultant ruskog milijardera Mihaila Prohorova i njegove centrističke partije Pravi razlog. Smatran političkim projektom Kremlja, Prohorov je dobio samo 7% glasova i ubrzo napustio politiku.
– Bilo je, najblaže rečeno, mnogo čudnih ljudi oko Prohorova – rekao je bivši kopredsedavajući Pravog razloga Leonid Gozman, koji je napustio stranku neposredno pre parlamentarnih izbora 2011. godine.
– Nikad nisam sreo tog ološa – rekao je za Segrejceva.
Sergejcevljev članak, koji integriše mnoge karakteristike fašizma, rezonuje sa idejama i pretpostavkama koje su se pojavile u javnom diskursu tokom poslednjih nekoliko godina u Rusiji. Iako Sergejcevljev esej nije stvarni akcioni plan Kremlja, vojni i politički, za Ukrajinu, on otkriva mnogo o tome kako ideolozi i pristalice ovog rata zamišljaju posleratnu budućnost – zdrobljenu, raskomadanu, izdubljenu Ukrajinu bez ikakve političke volje, kulturnog identiteta, vojske ili nezavisnosti.
Članak Timofeja Sergejceva ne ostavlja prostora za optimizam: Rusija vidi Ukrajinu kao bojno polje ne samo za tenkove i rakete, već i za ideološki rat između Moskve i kolektivnog Zapada. Za Moskvu su ulozi egzistencijalni, pa se zarad pobede u ovom ratu može (dopustiti) bilo šta što se desi – mučenje, ubistvo, pa čak i genocid.
(Blic)
FOTO: FELIPE DANA / TANJUG/AP, FOTO: VADIM GHIRDA / TANJUG/AP