Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.
Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, zbog prethodne odluke Skoplja da prizna Tajvan kao nezavisnu državu.
SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda, glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH, kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom koji ne priznaju.
U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999. tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, kada su nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti podržale ; samo Rusija, Kina i Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta bezbednosti glasalo “protiv”.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na određeni period, a pet “stalnih stolica”, uz pravo da vetom spreče usvajanje neke rezolucije, imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.
Pravo veta uvedeno je kako bi se sprečilo da se nadglasavanjem donose odluke koje bi mogle izazvati poremećaje na globalnom nivou. To pravo ne važi na proceduralna pitanja, što znači da niko ne može da spreči da se o predloženoj rezoluciji raspravlja.
Ukoliko proceni da joj se otvoreni sukob s ostatkom sveta ne isplati, a ne želi da odustane od svog stava, stalna članica Saveta bezbednosti UN može se odlučiti i da bude uzdržana od glasanja čime “čuva obraz”, ali ne sprečava usvajanje rezolucije.
Savet bezbednosti UN danas će razmotriti predlog rezolucije, koju je podnela Velika Britanija, povodom 20 godina od masovnog zločina nad Bošnjacima u Srebrenici.
Prema beogradskim medijima, predsednik Srbije Tomislav Nikolić zamolio je Rusiju da na usvajanje tog dokumenta uloži veto.
BLIC.RS