Kada je Rada Božović iz gornjomilanovačkog sela Drenova osjetila porođajne bolove, nije ni slutila da njena beba neće željeti da čeka ni pet minuta i da će se, umjesto kao većina žena, u bolnici, ona poroditi u taksiju.
“Osetila sam da je pukao vodenjak. Muž je ostao u selu sa dvoje dece, a ja sam bila sa zaovom. Dok smo čekali taksi ja sam osetila da neću još dugo moći da izdržim. Uplašila sam se za dete. Kad smo seli u auto, bilo mi je malo lakše jer sam pretpostavljala da ćemo stići do bolnice i da će sve biti u redu. Međutim, od bolova sam morala da se raskomotim i kad mi je zaova rekla da vidi detetu glavu i crnu kosicu, znala sam da više nema čekanja. Napregnula sam se par puta i moj sin je došao na svet na zadnjem sedištu taksija”, priča Rada.
Njena zaova prihvatila je bebu u naručje i umotala je u ćebe koje je našla u autu. Za to vrijeme, taksista Dejan Mijailović ni sam ne zna kako je stigao do bolnice.
“Plašio sam se da dete neće preživeti u kolima i da će nešto poći naopako. Ne mogu da vam opišem taj osećaj, prvi put sam se našao u takvoj situaciji. Moja žena se porađala nekoliko sati i nisam verovao da neko može da se porodi za samo nekoliko minuta i to u mom taksiju. Brzo sam vozio kako bismo stigli do bolnice, ali Lazu se očigledno žurilo da dođe na ovaj svet”, priča Dejan.
Nakon što su stigli ispred bolnice u Gornjem Milanovcu, Dejan je otrčao do dežurnih ljekara i pozvao pomoć. Radu su sa novorođenim sinom smjestili na ginekološko odjeljenje, a beba, iako je rođena pod nesvakidašnjim okolnostima, dobila je visoku ocjenu.
“Mnogo sam ponosan na moju ženu, koja je sve to hrabro izdržala. Da sam bio sa njom, ja bih verovatno pao u nesvest. Neka nam se deca rađaju, pa čak i u taksiju”, izjavio je kroz suze radosnice Radin muž, Milinko.
Nakon tri dana majka i sin su izašli iz bolnice. U trošnom seoskoj kućici dočekali su ih Milinko, Nevena i Magdalena. Iako siromašni, srećni su što je njihova porodica bogatija za još jednog člana.
“Milinko je zadobio tešku povredu na radu i ne može da radi. Žive od jednog dečijeg dodatka i njegove teškom mukom zarađene nadnice. Ja sam uvek tu za njih, čak i kad nemaju da plate jer žive u selu sa malom decom i nije im lako. Tako je bilo i tog dana kad se Rada porađala. Nije sve u parama, mnogo je bitnije da budemo ljudi i pomognemo onima koji nemaju”, kaže Dejan koji Božovićima taj dan nije palio taksimetar.
(Telegraf.rs / RINA)