Kada Sofija, robot rađen po liku Odri Hepbern, na ceremoniji primanja državljanstva Saudijske Arabije poruči da želi da živi sa ljudima i da ih bolje razume, nemoguće je ne osetiti žmarce koji prolaze niz kičmu.
Sofija, robot kog je napravio Dejvid Hanson, u toj Saudijskoj Arabiji može da ima veća prava od žena. Za početak — ne mora da nosi hidžab
Roboti su naša realnost, a njihova dominacija svetom je izvesna, bar tako misli najpametniji čovek na svetu.
Fizičar Stiven Hoking rekao je za magazin Wired da misli da će veštačka inteligencija (AI) u jednom trenutku postati toliko napredna da će moći da nadjača ljude i da postane nova forma života na Zemlji.
Dalje, čuveni naučnik tvrdi da će čovečanstvo u potpunosti biti zamenjeno.
S druge strane, veliki je broj stručnjaka koji osporavaju Hokingovo viđenje budućnosti ističući da će AI biti sastavni deo ljudskih života i veliki doprinos čovečanstvu, ali ne i da će zameniti ljudski rod. Ilon Mask je početkom godine poručio da ćemo biti svedoci ujedinjenja biološke i digitalne inteligencije, i da je spajanje ljudi i robota jedini način da se izbegne dominacija AI sveta.
I ko je u pravu? Verovatno svi pomalo. Ali kako će zaista izgledati budućnost nemoguće je predvideti, pogotovo sa rapidnim razvojem tehnologije. Da li ćemo stvoriti „Ex Machina”, ili ćemo se sjediniti sa tehnologijom onako kako smo to mogli da pročitamo i vidimo u „Ghost Shellu”, ne možemo da znamo. Možemo samo da nagađamo i da pravimo dobre ili loše filmove na tu temu. Ono što je činjenica jeste da su roboti tu i da neće nikud otići. A strah od njih sve je veći.
Kada Sofija, robot rađen po liku Odri Hepbern, na ceremoniji primanja državljanstva Saudijske Arabije poruči da želi da živi sa ljudima i da ih bolje razume, nemoguće je ne osetiti žmarce koji prolaze niz kičmu. Sofija, robot kog je napravio Dejvid Hanson, u toj Saudijskoj Arabiji može da ima veća prava od žena. Za početak ne mora da nosi hidžab.
Javnost kao glavni problem kada je reč o AI vidi da li je moguće kontrolisati ili ne, ali to je problem kojim ćemo morati da se bavimo najranije u drugoj polovini ovog veka. Pretnja je mnogo ozbiljnija danas na nekim drugim nivoima. I nema veze sa kontrolom AI i mogućnošću da ona preuzme svet, već sa ljudskim faktorom. Onim lošim. Naime. Nedavno objavljen izveštaj na sto strana koji su priredili stručnjaci iz industrije i profesori ima jasnu poruku: Svaki napredak AI koji naprave dobri momci, napredak je i za loše momke.
Izveštaj je nazvan “Maliciozna upotreba AI: Prognoze, prevencija i ublažavanje (posledica) upozorava na dvostuke osobine AI, odnosno da bi sposobnost tehnologije da u svakoj sekundi donese na hiljade kompleksnih odnosa moglo biti upotrebljeno i u dobre i u loše svrhe. Autori studije upozoravaju da zloupotreba AI ili već postoji ili će se razviti u naredne pet godine, a podelili su je u tri grupe: digitalnu, fizičku i političku. Iako izveštaj nije optimističan, i upozorava na ozbiljne posledice zlouptrebe AI u sva tri polja, naučnici već rade na pronalasku mehanizama koji bi zaštitili AI od maliciozne upotrebe.
Doktor nauka Euđenio Kulurčelo, koji već gotovo 20 godina radi na razvoju veštačkih neuronskih veza, naširoko je analizirao budućnost AI i ističe da je iznenađen brzinom kojom se to polje razvija.
“Nedavno su pojedine grane AI napredovale u velikoj meri kada je reč o kognitivnim sposobnostima na niskom nivou. Pogotovo u polju razumevanja kompleksnih podataka poput neobrađenih slika, video i audio strimova”, navodi Kulurčelo.
I kako ističe, nije usamljen, veliki broj njegovih kolega se osećao identično.
On ističe da će roboti postati pametniji od ljudi, i to veoma brzo, za 10 do 15 godina. Takođe, uveren je da ne možemo da zaustavimo taj proces. Ali za njega to nije nužno loša stvar.
“Interakcija između ljudi i mašina može da bude uzajamno korisna.”
Ovaj doktor nauka smatra da dominacija AI ne znači i propast ljudske rase.
“AI će prepoznati činjenicu da ljudi imaju još mnogo toga da pruže mašinama”, smatra Kulurčelo.
Tehnologija AI razvija se već 60 godina, i zaista je rapidno napredovala u prethodnih nekoliko, ali današnji roboti nisu ni izbliza vladari sveta, nisu čak ni sposobni da razumeju okruženje oko sebe, pogotovo ne u realnom vremenu. Čak ni Sofija, kopija Odri Hepbern — kao da lepu glumicu bilo ko može zaista da kopira — ne razume ljudski rod, iako može da pravi izraze lica poput nas.
Zapravo veliki broj stručnjaka je skeptičan kada je reč o humanoidnim robotima. Prošlogodišnje istraživanje Biznis insajdera pokazalo je da veliki broj njih smatra da je to zamisao do koje nećemo ubrzo stići, iako pokušaja da se humanoidni robot napravi već ima.
Poput ljudi, ni AI sistemi nisu „rođeni” savršeni. Oni moraju da uče i da se prilagođavaju i to rade isto kao i ljudi — tako što prime informaciju ili podatak, procesuiraju je i sačuvaju za budućnost.
Uče poput male dece, međutim, za razliku od dece, AI nema svest i to je njena najveća prepreka za dominaciju. Ona uči ono što joj mi ponudimo.
Prema rečima direktora istraživanja Gugla Pitera Norviga, AI mora da “oseti” život i stekne iskustvo, što je trenutno nemoguće.
“Mi smo veoma dobri u skupljanju podataka i razvoju algoritama koji će da objasne te podatke. Ali to objašnjenje je dobro onoliko koliko su dobri podaci, a za trenutnu veštačku inteligenciju ono je izdvojeno iz realnosti”, objašnjava Norvig.
“Razumevanje će biti poboljšano onda kada razvijemo sisteme koji konstantno osećaju i koji će imati konstantnu interakciju sa svetom, koji su u suprotnosti sa sistemima koji uče samo ono što mi izaberemo.”
Naučnik Marej Šanahan sa Imperijal koledža ističe da su dve najveće prepreke za veštačku inteligenciju koja bi mogla da stoji rame uz rame sa ljudima razum i kreativnost.
Za njega razum predstavlja sposobnost mašina da razumeju posledice svakodnevnih aktivnosti, kao na primer “stvari koje kažemo ili uradimo drugim ljudima”.
“Kad kažem kreativnost, ne mislim na stvari koje su mogli da urade Mocart ili Ajnštajn, već na one stvari koje svako dete čini kada se igra”, objašnjava Šanahan. “Mi i dalje ne znamo kako da to ‘podarimo’ veštačkoj inteligenciji.”
Trenutna AI je bezopasna, i interesantno je da polovina ljudi čak i nije svesna da se susrela sa AI u više navrata u svom životu.
Iako je njena primena više nego korisna, 70 odsto Amerikanaca, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Pew Research, izrazilo je zabrinutost da će biti zamenjeno mašinama. Tome umnogome doprinose senzacionalistički naslovi i polovično izveštavanje medija. A deo te zabrinutosti odnosi se na smanjenje obima posla napretkom AI.
Ipak bot koji je nedavno pokušao da napiše poglavlje Harija Potera, koliko god simpatično delovao, nije uspeo da zameni Dž. K. Rouling i njenu imaginaciju i kreativnost. Niti bi mogao da napiše knjigu od početka do kraja da nije bilo smernica i fraza koje su mu dodeljene. Mogao bi eventualno da olakša proces pisanja, ali pitanje je da li bi to pisanje bilo na istom nivou.
To važi i za druge oblasti. Da, AI može da skrati i olakša pojedine procese, ali da li to znači da ljudi uskoro neće morati da rade baš ništa?
Teško. Veliki broj inovacija je i u prošlosti bio povezan sa gubljenjem posla. Kada su napravljene automatske telefonske centrale, više nije bilo potrebe za ručnim prebacivanjem veze i veliki broj ljudi ostao je bez posla. Međutim, pojavila su se nova radna mesta i nove pozicije. I slično će biti i u slučaju veštačke inteligencije.
Možda je najinteresantnije to što se AI nije odrazila samo na tehnologiju, već i njenu potpunu suprotnost — religiju.
Antoni Levadovski osnovao je neprofitnu religioznu korporaciju koju je nazvao “Way of the Future”, a koja kao boga slavi AI.
Misija organizacije je da “razvije i promoviše božanstvo bazirano na veštačkoj inteligenciji i kroz razumevanje i obožavanje tog božanstva da doprinese poboljšanju čovečanstva”. Zvuči suludo i nerealno, što “Way of the Future” svakako stavlja na religioznu putanju.
Svakako ne bi bio prvi put u istoriji da novi bog “ubije” stare. A svi bogovi zavise od vernika. Poput AI.
Izvor: Nedeljnik