“Sećam se tog našeg prvog meča. Mislim da mi je to čak bio moj prvi međunarodni turnir. Sećam se da je Endi imao kovrdžavu kosu. Zapravo, to je sve čega se sećam. A i to da sam ostao kratko na terenu”. Tim rečima je Novak 2013, pred vimbldonsko finale sa Endijem prizvao u sećanja njihov prvi duel.
Ali, od tog kratkog susreta na jugozapadu Francuske, njihove životne priče, ma koliko bile različite, ostale su jako povezane. Uostalom, rođeni su u razmaku od sedam dana. Iste te 1987, istog maja. Endi 15., a Nole 22. Teniski su odrastali daleko od svojih kuća, Novak u Nemačkoj, Marej u Španiji. Ali, sretali su se. Često. Sasvim dovoljno da se dobro upoznaju, ma koliko bila i istinita i duhovitova Đokovićeva opaska da je zbog akcenta isprva Mareja “slušao” tako što ga je terao da “rukama i nogama” objašnjava šta ima da kaže.
Na terenu su često odmeravali snage i kao mladići. San Remo, 2001. godine. Prvenstvo Evrope. U konkurenciji dublova, na najvišem stepeniku pobedničkog postolja Novak Đoković i Bojan Božović. Nedaleko od Noletovog levog ramena, na trećem mestu, dečak kratke kose, ofarban u plavo. Endi Marej, uz svog dubl partnera Endrjua Kenoa.
Od tada, morali su pet godina da čekaju dok ne odmere snage u seniorskoj konkurenciji. A kada se to desilo, 2006. u Madridu, Mareju je pripao prvi set. Novaku preostala dva – 1:6, 7:5, 6:3.
Nole je pre Mareja ušao među 100 najboljih na svetu. Uradio je to u julu 2005, tri meseca pre Endija. Pre njega je stigao i do Top 10, u martu 2007. Mesec dana kasnije i Endi je bio tu. Marej je prvi osvojio ATP titulu, u februraru 2005, pet meseci pre Đokovića, ali je Nole potom prvi uzeo masters trofej, u martu 2007. što je za 17 meseci “brže” od Škota, a prvi je došao i do grend slem finala, potom i do takvog trofeja.
“Oduvek sam pamtio Endija kao veoma talentovanog igrača, veoma samouverenog na terenu, bez obzira ko mu je sa druge strane mreže. Videlo se još tada, u našem detinjstvu, da će on uspeti. A slagali smo se lepo, od tih najranijih dana. Bili smo prilično dobri prijatelji, iako su nam se putevi razišli. On je otišao u Španiju, ja nekim svojim pravcem, ali smo bar 12 meseci odrastali maltene zajedno”, govorio je Novak 2011.
Od kada su počeli da igraju jedan protiv drugog na profesionalnom nivou, Đoković je pobedio u malo više od dve trećine njihovih susreta. Sada je 19:9 za njega, ali – poslednje meč dobio je Endi. Bilo je 6:4, 4:6, 6:3 u ovogodišnjem montrealskom finalu, održanom sredinom avgusta.
“Znam ja da će biti teško. Novak je igrao dobro, veoma dobro, cele godine. Zato mi je bilo bitno da što pre ostvarim pobedu u polufinalu (6:1, 6:3 protiv Berdiha), jer je već postajalo kasno. Samo da se dobro odmorim, lepo, dugo odspavam i odigram dobar meč. Ali, biće teško, nema sumnje”, rekao je Marej u petak.
U subotu će ponovo na teren, sa istom željom kao i te davne 1999: da pobedi Novaka.
Samo, mnogo vremena je od tada prošlo. I mnogo toga se promenilo. Marej je u međuvremenu postao veliki teniser, a njegov drug iz detinjstva – još veći.