U požaru nije bilo povrijeđenih, a u momentu izbijanja vatre u restoranu se nalazila dva konobara, dvije kuharice, te četiri gosta, koji su na vrijeme napustili objekat. Ostali objekti osim restorana u požaru nisu pretrpjeli štetu.
Konobar Boban Majstorović ispričao je da je oko 11 časova kroz prozor toaleta ugledao dim koji se širio iz kotlovnice, udaljene dva metra. Ušao je u kotlovnicu i vidio da je izbio požar.
“Vratio sam se u restoran i pozvao kolege da gasimo požar, ali ništa se nije moglo učiniti. Trčali smo do jezera, kantama iz kuhinje vadili vodu i gasili vatru, ali sve je bilo uzalud . U međuvremenu je gost u restoranu pozvao vatrogasce. Kasnije sam ušao u restoran, da pokušam protivpožarnim aparatom da gasim požar u kuhinji, ali dim je bio pregust, jedva sam izašao”, rekao je Majstorović.
U restoranu je bilo 11 protivpožarnih aparata, ali od njih nije bilo velike pomoći u borbi sa vatrom, kažu zaposleni u restoranu, te tvrde da je intervencija vatrogasaca kasnila.
“Slaba je bila organizacija vatrogasaca. Katastrofa. Prva vatrogasna kola su došla pola sata nakon poziva. Ništa nismo uspjeli spasiti. Mi smo vatrogascima morali govoriti šta da gase, nisu znali šta da gase, šta treba da se spasi”, rekao je Dejan Budeša, radnik u restoranu.
Na poprište su prvi stigli pripadnici Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kotorskog, a tek kasnije su im se pridružile kolege iz Doboja i Dervente.
“Zatekli smo u plamenu srednji dio restorana. Rekli su nam da unutra imaju plinske boce, tako da nismo mogli pristupiti unutarnjem gašenju, nego samo s vana. Što smo mogli, uradili smo. Nestalo nam je vode, morali smo točiti cisternu. Crpili smo vodu iz rijeke, i tako zaštitili ostale objekte”, kazao je Hajrudin Mrkonjić, komandir DVD iz Kotorskog.
Miodrag Bosić, predsjednik Organizacije za razvoj turizma regije Doboj, koja gazduje Etno selom “Kotromanićevo”, rekao je da je šteta na restoranu stoodstotna. Potvrdio je da je restoran bio osiguran.
Većina objekata u etno selu “Kotromanićevo”, udžere, stare dvorišne zgrade, kuće, preuređeni ambari uglavnom su napravljeni od drveta, što je “olakšalo” vatri da se razbukta.
Etno selo se prostire na površini od jednog hektara i nalazi se pokraj magistralnog puta Doboj – Derventa.