Još dok je bio dete Andre Ruzo je od svog oca slušao priče o Kipućoj reci ili, kako je u tom predelu Perua zovu, Šanaj-Timpiški. Izvorište joj je označeno stenom koja ima izgled glave zmije. Prema legendi, duh ogromne zmije baš se na tom mestu porađa i tako zagreva vodu.
Čak 12 godina Ruzo je bio skeptičan kada je u pitanju postojanje ove reke. Onda, kada je napravio termalnu mapu Perua na Univerzitetu u Teksasu tokom postdiplomskih studija, otkrio je nešto fascinantno – jedno od najtoplijih geotermalnih područja na planeti.
U novembru 2011. godine otišao je na ekspediciju u centralni deo Perua kako bi svojim očima video Kipuću reku. Krenuo je od grada Pukalpa, a čitava avantura trajala je četiri sata – dva sata vožnje, 45 minuta plovidbe motorizovanim kanuom i jedan čas pešačenja po blatnjavim stazama džungle. Tada je shvatio da su očeve priče istinite.
Reku štiti šaman gradića/banje Majantujaku. Pošto je od šamana dobio specijalnu dozvolu za proučavanje vode, Ruzoa je šamanov pomoćnik vodio skoro sedam kilometara, koliko je reka dugačka.
Temperatura vode kreće se u rasponu od 50 do 95 stepeni, a u nekim predelima je duboka dva i po metra.
Blato na obali je isuviše vrelo da bi se hodalo po njemu, a ako kojim slučajem padnete na tom mestu, za manje od sekunde ćete dobiti opekotine trećeg stepena. Neke sitnije životinje, poput žaba, mogu se videti kako na površini reke plutaju mrtve – i skuvane.
Svuda okolo se nalaze stene boje slonovače i kameni zidovi od skoro 20 metara puni bujnim rastinjem. Lokalno stanovništvo veruje da je reka sveta i da njena topla voda ima lekovite moći. Čak i šamani od njenih sastojaka prave lekove.
Ruzo je nosio samo sandale i pažljivo je koračao između malih belih stena kako bi sakupio uzorke sa različitih predela oko reke. Otkrio je da je prosečna temperatura vode 86 stepeni celzijusovih, što nije dovoljno za ključanje, ali je dalje veoma toplo.
On je svestan da postoje reke koje ključaju, ali se takve uvek nalaze u blizini aktivnih vulkana, a najbliži je udaljen oko 650 kilometara. Da bi voda u Kipućoj reci došla do tačke ključanja, potrebno joj je dosta energije.
Posle istraživanja i testiranja nekoliko hipoteza, Ruzo i njegove kolege sada veruju da znaju zašto reka ključa.
Voda ponire duboko u unutrašnjost zemlje, tamo se zagreva i potom ponovo dolazi do površine kroz otvore i pukotine. Njegov tim i dalje sprovodi istraživanja u vezi sa termalnim karakteristikama reke.
Od njegove prve posete Kipućoj reci, putovanje od Pukalpe je smanjeno na tri sata direktne vožnje zbog seče šume koja se ne zaustavlja. Da bi sačuvao svetu reku, Ruzo je pokrenuo projekat kako bi zaštitio ovo čudo prirode. Detalje o svojim putovanjima i iskustvima podelio je sa svima u knjizi „Kipuća reka: Avanture i otkrića u Amazonu”.
NOZZ