SZO prerana smrt sedam miliona ljudi povezuje se sa otrovima iz vazduha. Loša životna sredina glavni je izazivač bolesti srca i pluća
ZAGAĐEN vazduh povezan je do sada sa preranom smrću čak sedam miliona ljudi, pokazala je analiza koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija. Takvih podataka za Srbiju još nema, ali je poznato da “miks” koji nas godinama guši čine zagađenja iz termoelektrana i, naravno, saobraćaj
Loš vazduh i zagađenje utiču na pojavu bolesti pluća, kardiovaskularna i hronična oboljenja. Preuranjena smrt u Srbiji je duplo češća nego u Evropi, a jedan od uzroka je upravo zagađena životna sredina. Bosna i Hercegovina prednjači na ovoj listi sa 156 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.
– Ministarstvo zdravlja kontroliše i meri stepen zagađenosti, ali nakon toga može samo da daje preporuke ministarstvima poljoprivrede i energetike – kaže Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja – Ipak, Srbija je nedavno uključena u Alijansu za zdravlje i životnu sredinu iz Brisela i sada učestvuje u globalnom ispitivanju.
Mahmutović kaže da u Srbiji postoji mreža instituta i zavoda koji prate kvalitet faktora iz životne sredine, ali su merila kojima se izračunava zagađenost životne sredine različita.
– Nije u pitanju samo mikro i aerozagađenje, nego i buka i mnogo drugih faktora – kaže Mahmutović.
Doktorka Marija Jevtić, profesor Medicinskog fakultetata Univerziteta u Novom Sadu, kaže da za problem zagađenja vazduha ne postoji kratkoročno rešenje. Rezultati se postižu jedino “na duge staze”. Zbog toga su neophodne strategije koje će za 10 ili 20 godina dati rezultate.
– Neki gradovi u svetu su doneli odluke o kontrolisanom korišćenju goriva – kaže Marija Jevtić. – Kod nas bi to teško zaživelo, ali je veoma bitno da što pre krenemo da podižemo svest ljudi o ovom problemu.
GLOBALNA KAMPANjA
INICIJATIVU “Skini masku mome gradu” podržao je veliki broj zemalja, među kojima je i Srbija. Ova kampanja, koju su pokrenuli zdravstveni radnici i Alijansa za zdravlje i životnu sredinu, ima cilj da promeni postojeće politike gradova do 2030. godine, što bi trebalo da smanji zagađenje vazduha, efekat staklene bašte i broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti.
Izvor: Novosti