“Aerodrom Berlin-Brandenburg bio je ogromno gradilište južno od glavnog grada: projekt je probio milijarde evra iz okvira predviđenog i nije ni blizu otvaranju. Pa, što se dogodilo nemačkoj delotvornosti? Ako zakašnjela zračna luka nije bila dovoljna, otkrit ću vam tajnu: nemačka učinkovitost je mit s korenima u religiji, nacionalizmu, prosvetiteljskoj misli i nekoliko velikih ratova”, piše Pajns, dodajući da je uprkos ratu, zidu i finansijskoj krizi Nemačka i dalje na vrhu.
S izuzetkom aerodroma, naravno, što je čudno kad se uzme u obzir čuvena nemačka efikasnost – vozovi prate raspored u minut, autoputevi su savršeni, pešaci čekaju zeleno da pređu ulicu.
“Ipak, ono što se brka s nemačkom delotvornošću je, u mnogim slučajevima, njihova sklonost ka pravilima. Dok apsolutno poštovanje pravila može pomoći u izvršavanju svakodnevnih zadataka, to ne mora značiti u slučaju velikih projekata od nacionalnog značaja… …Razgovor o nemačkoj efikasnosti uvek se svodi na Prusku”.
“Dok su severni Prusi, potpuno lišeni humora, bili zaokupljeni marširanjem unaokolo i uzgajanjem krumpira na neplodnoj zemlji, Bavarci su se sretno bavili svojim pivom u toplijim klimatskim uslovima. Razlike je povećalo i to što su Prusi usvojili luteranski protestantizam. Martin Luter je zamislio novu vrstu nemačkog hrišćanstva daleko izvan katoličkih granica Svetog Rimskog Carstva, a njegovi su spisi dodatno oblikovali sliku Nemaca kao tvrdokornih, kao onih koji poštuju zakon i autoritete… …Do sredine 19. veka Nemačka je bila tek samo malo više od skupine rascepkanih kraljevstava koja su se tek povremeno okupljala oko graničnih sporova s Francuzima ili Slavenima.”
To je sve promenila Pruska, ulaskom u rat protiv Napoleona III, kada je počela upravljati zemljom u pravcu današnje Nemačke. Autor Najkraće istorije Nemačke Džejms Haz smatra da je upravo ta pobeda učvrstila današnju sliku nemačke efikasnosti.
Ali, zašto ovakva opsednutost nemačkom efikasnošću opstaje čak i danas, pita se Pajns.
Markus Hezelman, lokalni urednik u “Tagešpiegelu”, ima ideju.
“U Velikoj Britaniji… …postoji vrlo čudna vrsta fascinacije… nacističkom Nemačkom. Tamo postoji želja da se, gledajući na Nemačku, skinu sve one loše stvari, kao što je nacizam, a ostave samo one koje se poštuju”, kaže on.
“Pripadnici Savezničkih snaga… …naprosto su želeli da se dive tome kako su Nemci, iako teško uzdrmani reparacijama iz Prvog svetskog rata, na kraju ipak uspeli da povedu Drugi… …Oni jednostavno vole da veruju da je ekonomsko čudo iz 1950-ih i 60-ih godina posledica nemilosrdno efikasne radne etike, pritom zanemarujući koliko novca je sa zapada bilo upumpano u Zapadnu Nemačku kako bi ju održali protiv Rusa”.
“Na kraju dolazimo do toga da u stvaranju mitova o Nemcima, mi zapravo stvaramo mit o sebi. To možda niko ne zna bolje od Nemaca koji žive negdje drugde, od onih koji su se nastanili u Velikoj Britaniji kao u inostranstvu i naišli su na stroga pravila i beskrajnu birokratiju u svakodnevnom životu, čak i u slučaju javnih radova kao što je inače berlinska zračna luka. Fantastična je ta ironija sudbine koja je dovela do toga da danas neopisivo izmučena zračna luka organizuje turističke obilaske… …Turisti na svoj itinerer sada mogu dodati i jednu modernu nemačku idiotariju”, zaključuje Pajns.
“Kada se dogodi da stvari poput ove zračne luke ne funkcionišu, to onda Nemce humanizuje, vraća im ljudskost… …Svaki primer nemačke neefikasnosti čini me srećnim i istovremeno me frustrira”, naveo je autor bloga Needle Džozef Pirson, koji proučava nemačke posebnosti.
blic.rs