Kod raka dojke i, kao i kod velike većine drugih, prevencija je jedan od najbitnijih faktora.
Zdrav način života i promena loših navika utiču na naše zdravlje i imunitet i na taj način umanjujemo rizik od podložnosti bolestima. Međutim, pravi uzrok pojave raka dojke se ne zna. Poznati su neki rizični faktori: starija dob, rana pojava menstruacije, rana menopauza, kasni prvi porođaj, žene koje su kratko dojile ili uopšte nisu dojile, hormoni, ishrana sa mnogo masnoća, alkoholizam, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, stres, porodična anamneza raka (posebno majka i sestra). Na neke faktore se ne može uticati pa je rana dijagnoza najvažnija za izlečenje. Samopregled dojki i mamografija najučinkovitije su mere za rano otkrivanje bolesti.
Kontrola stanja dojki za svaku ženu treba da postane rutina i obaveza, isto kao i redovni ginekološki pregled.
Žene bez pojava raka dojke u bližoj rodbini:
u dobi od 20 do 30 godina
– samopregled dojki jedanput mesečno
– klinički (kod hirurga ili ginekologa) i ultrazvučni (UZV) pregled
na 1 do 2 godine
Žene s pojavom raka dojke bliže rodbine:
– samopregled jedanput mesečno
– klinički i UZV pregledi jedanput godišnje posle 20. godine
života
– prva mamografija s 35 godina, a potom na 1 do 2 godine
Simptomi raka dojke:
- Čvorić u dojci
- rvenilo
- Bol u bradavici
- Iscedak iz bradavice
- Uvlačenje bradavice
- Promena oblika dojke
- Promene na koži dojke
- Osetljivost dojke
- Bol u dojci
Samopregled
Samopregled dojke potrebno je sprovoditi redovno, svaki mesec u isto vreme (3 do 5 dana posle završetka menstrualnog ciklusa). Ako više ne dobijate menstruaciju, pregled dojki nastavite da sprovodite i dalje istog dana, svakog meseca.
- Svucite se do pasa, stanite pred ogledalo i stavite ruke na bokove. Pri jakoj svetlosti pogledajte ima li na dojkama ili u okolini promene oblika, otoka, ima li boranja kože, odnosno da li je jedna od bradavica možda uvučena.
Manja razlika u veličini između dojki je prirodna i ne treba da vas brine, osim ako ste primetili da je jedna dojka naglo porasla.
Dignite ruke, okrećite se pred ogledalom s jedne strane na drugu i u međuvremenu nastavite pregled prema pređašnjim kriterijumima.
- Obuhvatite dojke dlanovima, jednu za drugom. Prvo pregledajte dojku vodoravnim, pa vertikalnim klizećim pokretima. Obratite pažnju na zadebljanja i čvorove. Zatim suprotnom rukom prođite oko bradavice unutar areole i lagano ih prignječite, pazeći na eventualno lučenje beličastog ili krvavog iscetka. Ruku na strani bradavice nad kojom se obavlja pregled treba pri tom spustiti u viseći položaj. Nastavite samopregled ležeći na krevetu!
- I u ležećem položaju morate rukama pregledati dojke i okolinu. Pregled započnite na levoj dojci.
Laganim pokretima pritiskajte i gladite kožu naizmenično, prođite dojku pomoću unutrašnje površine srednjeg prsta i kažiprsta. Napredujte kružnim pokretima po dojci, počevši od spolja i odozdo, i sve više se približavajte bradavici.
Pregled obavite tako da vam leva ruka leži pored tela i da vam je ruka ispod glave. Desnu dojku pregledajte na isti način.
- Opipajte udubljenje iznad ključne kosti na obe strane. Ruku na strani koja se pregleda spustite pored tela.
- Opipajte oba pazuha sličnim pokretima ruke, pazeći na čvorove.
U slučaju da ste primetili promene na dojci (dojkama) ili napipali kvržicu javite se svom lekaru i on će vam reći koje korake treba da preduzmete.
Ishrana kao preventiva
Pravilna ishrana bogata povrćem kao i bavljenje fizičkom aktivnošću neki su od načina zaštite od dobijanja bolesti. Dokazano je da određene namirnice sadrže sastojke koji štite od raka. Jedna od njih je paradajz koji ima veliku količinu antioksidansa likopena, koji mu daje crvenu boju i potencijalno štiti ljudske ćelije.
Unos hranljivih materija, vitamina, minerala i fitohemikalija kao što je likopen uvek je zdrav. Preporučena dnevna doza voća ili povrća sa ovim sastojcima veoma pozitivno utiče na prevenciju raka dojke i to naročito kod ove rizične grupe – žena u menopauzi.
Vitamini C, E i beta karoten poznati su antioksidansi koje nalazimo u voću i povrću, a oni su veoma bitni pošto štite telo od slobodnih radikala:
Vitamin C: citrusi (pomorandža , limun…), bobičasto voće, krompir, brokoli, kivi, kupus, žuta paprika, prokelj
Vitamin E: orašasti plodovi i semenke, puter od kikirikija, kelj, jaja, ulje pšeničnih klica
Beta karoten: šargarepa, spanać, tikvice, kajsije
Polifenoli u zelenom čaju imaju antioksidativna svojstva. Beli luk, crni luk i praziluk bogati su sumporom koji ima antioksidativan i antikancerogen učinak.
Kako biste sprečili rak dojke ili suzbili njegov rast, jedite masnu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama (skuša, haringa, losos…) i jednostruko nezasićene masne kiseline tipa omega-9 kojih ima u maslinovom ulju.
Rizik
Promena stila života ipak ne garantuje prevenciju. Rizik se povećava sa starenjem i istorijom bolesti kao i genetskim nasleđem. Zato je najbitnije odlaziti na redovne kontrole i obavljati lekarske preglede kako bi se bilo kakvi simptomi na vreme uočili.
(Cosmopolitan.rs)