– Ja sam čovek koji ništa ne čuva kod sebe. Nemam kod kuće slika, svojih filmova, CD-ova, nemam ni knjiga. Bezobrazno se ponašam kao da ću trajati večno. Kao otac sam želeo da svoju decu zaštitim od takvih stvari, da se ne osećaju posebni jer su deca nekog popularnog glumca, i mislim da sam u tome uspeo – rekao je Šerbedžija.
Otkrio je da nikada nije želeo da bude glumac.
– Ja sam hteo studirati književnost, pokušati biti pesnik ili pisac, i to je bila moja strast od ranog detinjstva – rekao je.
Jaku poruku je poslao Šerbedžija. Poruku o tome koja je naša najvažnija uloga.
– Bez obzira šta radimo, naša najvažnija uloga bez obzira da li smo uspešni glumci, doktori, pisci, radnici, jeste odnos prema čoveku drugom, nepoznatom čoveku. Taj vid blagosti. Ljudi koji to uspeju su mudraci. To je za mene nešto vrlo značajno – rekao je.
Prisećajući se kolege Ljube Tadića sa suzama u očima.
– On je možda bio najveći glumac na svetu, neću reći meni najdraži…najbliža duša iz glumačke sfere. Toliko silno sam ga voleo, baš silno – izgovorio je s težinom u glasu.
Jedna priča iz njegove knjige “Do poslednjeg daha” možda najbolje dočarava kako doživljava srpsko- hrvatske odnose. Ovako ide ta priča.
Razgovarali su Dragan Nikolić, Zoran Radmilović i Rade Šerbedžija. Zoran Radmilović je Radeta uvek zvao Hrvat – kako si moj Hrvat, gde si Hrvat,…
– A što ti Radeta zoveš Hrvat, kad je on Srbin? – pitao ga je Gaga Nikolić.
– Ne lupetaj gluposti, konjino jedna – uzvratio je Radmilović Draganu i počeo da ga čašćava raznim imenima – Otkud Rade da bude Srbin? Pogledaj kako lepo izgleda, kulturan čovek iz Zagreba, nije baraba ko ti.
– Ajde Rašo – obrati se Gaga Radetu – kaži mi šta si, leba ti.
– Otac i majka su mi bili Srbi.
Zoran je zatvorio oči, kako je on to znao činiti kada je želeo nešto važno da kaže. Podigao je čašu do usana…okrenuo se ka Radetu i gotovo ga poljubio nosem u nos. Gledao ga je smešnim, prodornim pogledom i dramski, kroz zube prosiktao:
– Otac i majka su ti Srbi?
– Da – rekao je Rade.
– Majka i otac su ti Srbi? -ponovo je upitao.
– Da.
– Lažeš.
– Ne lažem
– Lažeš.
– Ne lažem.
Dragan je počeo pobedonosno da se smeje.
– Ćuti barabo, tebe ništa nisam pitao – rekao je Radmilović i nastavio – Zakuni se u Miru Banjac.
– Kunem se u Miru Banjac- rekao je Rade.
Gledao ga je i dalje ošto i napeto kao da se radi o životu i smrti. Zatim ispio na eks svoj viski i uzdahnuo.
– U majku mu, gde sada da nađem svog Hrvata?
Izvor: Noizz.rs