Učesnici skupa “Sud i Tužilaštvo BiH u kontekstu /de/stabilizacije Republike Srpske” saglasili su se da Srpska ima pravo da raspiše referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Na referendumu bi građani Srpske imali mogućnost da se demokratski izjasne ukoliko se prije isteka zakonskih rokova za njegovo raspisivanje ne postignu opipljive i od relevantnih međunarodnih faktora garantovane temeljne reforme rada i mandata Suda i Tužilaštva BiH.
“Niko nema pravo da ospori osnovno ljudsko i građansko pravo građanima Republike Srpske da, putem referenduma, javno izraze svoju demokratsku volju, i svi napori u tom pravcu krše osnovna demokratska prava zasnovana na univerzalnim vrijednostima i poveljama koje su postale sastavni dio evropskog demokratskog poretka i njegovih vrijednosti”, navodi se u zaključcima.
Učesnici skupa istakli su da je osnivanje Suda i Tužilaštva BiH bilo u suprotnosti sa Dejtonskim soprazumom zato što Ustav BiH /Aneks 4/ ne predviđa postojanje centralnih pravosudnih organa i određuje da pravosuđe ostane u isključivoj nadležnosti entiteta.
“Način kako su centralni pravosudni organi uspostavljeni takođe je protivustavan zato što je to postignuto dekretom visokog predstavnika oslanjajući se na fikciju bonskih ovlašćenja, umjesto na način koji je Ustavom predviđen, saglasnošću entiteta”, navodi se u zaključcima.
Eminentni stručnjaci iz Rusije, Srbije i Republike Srpske zaključili su da takozvana bonska ovlašćenja i njihova “/zlo/upotreba” od visokih predstavnika u BiH predstavljaju permanentni napad na Dejtonski sporazum i njegovu degradaciju.
To je, kako je zaključeno, uz konstantno prekoračenje dejtonskih ovlašćenja visokih predstavnika, faktor stalne destabilizacije BiH, a kako je ukazano, osnivanje Suda i Tužilaštva BiH je upravo posljedica ove silom nametnute anti-dejtonske situacije.
“Opisana permanentna degradacija Dejtonskog sporazuma, i to prvenstveno od zapadnih sila i Turske, prvenstveno je usmjerena na slabljenje Republike Srpske i njeno postepeno utapanje u centralizovanu BiH, kakvu Dejtonski sporazum ne poznaje i čiji je pokušaj stvaranja bio i osnovni razlog za izbijanje rata u BiH 1992. godine”, zaključili su učesnici skupa.
U zaključcima se ističe da je, uprkos svemu, rukovodstvo Republike Srpske od 2011. godine pokazivalo spremnost na postizanje kompromisa u vidu reforme institucija Suda i Tužilaštva BiH, ali to do sada to nije dovelo ni do kakvih reformi, čak i uz napore i posredovanje EU.
Zaključeno je da je rukovodstvo prvenstveno zbog tih razloga poseglo za institutom referenduma, gdje bi građanima Republike Srpske bilo omogućeno univerzalno demokratsko pravo da se o pitanju dalje svrsishodnosti Suda i Tužilaštva BiH, ali i o širem pitanju nedemokratskog i antidejtonskog načina nametanja zakona u BiH, javno izjasne.
To bi, kako se navodi u zaključcima, učinili putem referendumskog pitanja “Da li podržavate neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika