Iako je najveća zemaljska pustinja od nas udaljena hiljadama kilometara, svuda u okolnom vazduhu ima peska koji je potekao iz Sahare.
Godišnje se iz te pustinje u atmosferu podigne između dvadeset i šeststo miliona tona peska, pa je Sahara najveći izvor mineralne prašine na Zemlji.
Istraživanja su pokazala da pustinjski aerosol znatno utiče na formiranje oblaka i padavina, pa se tim naučnika Instituta za fiziku u Beogradu i Republičkog hidrometeorološkog zavoda bavi proučavanjem njegovog putovanja kroz atmosferu.
„Aerosoli se transportuju na velike udaljenosti ‒ stotinama, pa i hiljadama kilometara, i taj transport se dešava uglavnom u višim slojevima atmosfere. Da bismo znali šta se gore dešava, moramo da koristimo tehnike za daljinsku detekciju atmosferskih aerosola i ispitivanje njihovih optičkih i fizičkih karakteristika”, kaže dr Zoran Mijić, viši naučni saradnik i rukovodilac Laboratorije za fiziku životne sredine u Institutu za fiziku, i dodaje da aerosoli utiču direktno ili indirektno na klimatski sistem.
„Direktno utiču putem rasejanja ili apsorpcije solarnog zračenja, a indirektno takve čestice praktično mogu da budu jezgra za kondenzaciju i stvaranje oblaka”, ističe dr Mijić.
Izučavanje putovanja saharskog peska donosi velike koristi klimatologiji i prognostici, a naučnici iz Srbije jedini u svetu imaju mogućnost da na dnevnom nivou prognoziraju način formiranja tzv. hladnih oblaka.
„U našoj laboratoriji imamo savremeni LIDER sistem i on je jedinstven na ovim prostorima. Njegov princip rada zasniva se na emitovanju impulsnog laserskog zračenja u atmosferu i detekciji povratnog rasejanog zračenja. Na osnovu analize tog zračenja mi smo u mogućnosti da odredimo sa visokom prostornom rezolucijom ‒ na svakih sedam i po metara ‒ šta se dešava u atmosferi”, objašnjava dr Zoran Mijić, i naglašava da je cilj da se posredstvom ovakve vrste merenja na višegodišnjem nivou pravi klimatologija atmosferskih aerosola, koja će dalje biti upotrebljena za unapređenje atmosferskih modela.
Jezgra ledenih kristala u hladnim oblacima u dve trećine slučajeva čine upravo peščani aerosoli. Zbog toga bi rezultati istraživanja mogli značajno da pomognu u formiranju strategije u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i zdravlja u čitavom regionu.
(RTS)