Nema sumnje da će Vladimir Putin dobiti četvrti mandat predsednika na izborima u nedelju, čineći ga prvim liderom Kremlja nakon Staljina da služi dve decenije na vlasti.
No, Kremlj je ipak zabrinut zbog odziva glasača. Svesni da samo Putinov apel nije dovoljan za izlazak na izbore, zvaničnici širom zemlje eksperimentišu s lutrijama, takmičenjima i povremenim referendumom (kao u Volgogradu koji pita birače da li žele da promene vremenske zone), sve to kako bi Putin imao veću podršku od one 2012. godine.
– Mislim da bi dobar rezultat za Putina bio da nadmaši svoje rezultate iz 2012. godine – rekao je Valeri Fjodorov, šef vodeće državne agencije za glasanje VCIOM, koji redovno prezentuje rezultate anketiranja u Kremlju. Šezdeset pet odsto birača izašlo je na izbore 2012, a 63,6 odsto podržava Putina.
– Čini mi se da administracija želi da podstakne ljude da izađu na izbore nikako da vrši pritisak na njih – rekao je Fjodorov.
Kremlj pravi praznik od izbora
Ovogodišnji izbori možda već postaju jedni od najbizarnijih i najinertnijih. Podsetimo, ranije je jedinom ozbiljnom rivalu Putina, Alekseju Navalnom uskraćeno da učestvuje na izborima. Ipak, uprkos očiglednom režiranju kampanje, insajderi, anketari, politički komentatori i članovi opozicije kažu da je legitimitet vlade na kocki.
– Izlaznost je mera podrške javnosti – rekao je Evgenij Roizman, gradonačelnik Jekaterinburga, trećeg po veličini grada u Rusiji. On je jedan od retkih javnih protivnika Putina u srcu Rusije koji je izjavio da neće glasati.
Kako bi Kremlj podstakao većinu da izađe na izbore očigledno je da žele stvore prazničnu atmosferu na dan izbora i izbegnu mogućnost protesta kakvi su vladali 2011. godine protiv vlade. Prvi korak u kampanji za izlazak na izbore bio je pomeriti datum glasanja na 18. mart.
Podsetimo, ranije je “Independent” pisao da je Kremlj odmah počeo sa petljanjem oko tehničkih detalja. Izbori su pomereni za 18. mart, kako bi se poklopili sa godišnjicom aneksije Krima. Reklamiranje je počelo odmah nakon što je 18. decembra kada je objavljen datum izbora, što je nekoliko nedelja ranije nego inače.
Na dan izbora, stanovnici bogatog sibirskog grada Tjumenj uživaju u masivnom prolećnom festivalu koji će pomoći da ljudi uopšte izađu na izbore. Taj dan glasače će dočekati sve vrste popusta, lutrija i zabavnih sajmova. Takve manipulacije narodom su tradicionalne u ruskim izbornim kampanjama.
Zašto mladi vole Putina?
I dok “Gardijan” piše kako su ruske vlasti posebno zabrinute zbog loše izlaznosti među mladima, “Vašington post” odgovara na pitanje zašto mladi vole Putina?
Na početku teksta ovaj list piše o mladoj devojci koja dok se vozi autobusom na časove novinarstva, uživa da to vreme iskoristi za čitanje vesti na nezavisnom sajtu koji je vrlo oštar prema autoritarnom predsedniku Rusije.
– Ono što ruska duša zahteva – kaže Jekaterina Mamai – jeste da u zemlji postoji jedan snažan političar koji liči na jednog cara.
U tekstu se navodi da se današnja ruska omladina ne seća života pre Putina, koji je pre 18 godina preuzeo vlast kao predsednik. Ankete pokazuju da Putin uživa veću podršku među mladima nego u ostatku javnosti.
Prema istraživanju iz decembra u nezavisnoj anketi Levada Centra, 81 odsto odraslih osoba odobrava Putina za predsednika – uključujući 86 odsto Rusa od 18 do 24 godine.
Iz ugla Zapada, mladi Rusi kao što je Mamai koji se zalaže za liberalne vrednosti, ali i ne suprotstavlja se Putinu, živi u svetu kontradikcija. “Vašington post” podseća da će 18. marta, Rusi izaći na izbore da potvrde četvrti predsednički mandat za 65-godišnjeg bivšeg oficira KGB-a koji je mladu, haotičnu demokratiju ove države pretvorio u autoritarni sistem koji je posledica njegove vladavine.
On je devastirao opoziciju zahvaljujući svojoj kontroli nad glavnim televizijskim kanalima u Rusiji, službama bezbednosti i pravosuđu – ali i zato što, kao što mnogi njegovi protivnici priznaju, većina zemlje podržava njega.
Mladi Rusi su u protekloj godini pokrenuli akciju za formiranje okosnice uličnih protesta pod pokroviteljstvom opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Međutim, analitičari upozoravaju da je pogrešno prihvatiti te proteste kao znak talenta protiv Putina koji podseća na Arapsko proleće, prenosi Radio Slobodna Evropa.
– Nema kritične mase ljudi koji zahtevaju radikalne promene – kažu političari Ivan Krastev i Gleb Pavlovski za Evropsko veće za spoljne poslove te dodaju: Nasuprot zapadnim fantazijama, Rusi ispod 25 godina starosti su među najkonzervativnijim i pro-putinskim grupama u društvu.
Glasaju zbog nade, ostavke i straha
Potvrdu za te tvrdnje “Vašington post” nalazi u priči trojice mladih u Kurganu, gradu od oko 300.000 na transsibirskoj železnici u blizini kazahstanske granice. Sva trojica glasaju za Putina zbog nade, ostavke i straha.
Njihovo razmišljanje temelji se na sećanjima iz mračnije i siromašnije prošlosti. Devedesetih godina prošlog veka, pre nego što je Putin došao na vlast, bezakonje u Kurganu bilo je takvo da su nevini meštani mogli da budu ubijeni jednostavno zbog sedenja na pogrešnom mestu u autobusu ili u bioskopu.
Osećaj da su stvari bile mnogo lošije, kao i da bi ponovo mogle da se pogoršaju je karakteristična za Putinovu generaciju, kažu istraživači. U istraživanju više od 6.000 studenata prošle godine, 80 procenata ispitanika reklo je da veruje da imaju više mogućnosti od svojih roditelja. Istovremeno, ozbiljna većina ispitanika je rekla da se brinu za neizvesnu budućnost i opasnost od novog svetskog rata.
Valerija Kasamara iz Moskovske visoke škole ekonomije, jedna od rukovodilaca projekta, kaže da je Putin taj koji je vodio državu tokom celog njihovog života, kao i da njima ide dobro u životu. Oni misle: Ne znamo kako će biti pod nekim drugim, ali pod Putinom, stvari su dobre.
Blic