Tartufi su jedna od najcijenjenijih i najskupljih podzemnih gljiva. Godinama ih uspješno pronalazi Mijodrag Vuković iz Krupe na Vrbasu kod Banjaluke. U početku je kaže sve išlo sa nepovjerenjem, ali nakon 15-ak godina, koliko su već, možemo reći, u svijetu gljivarstva, mnogo toga se promijenilo. Mijodrag nam priča da je glavno pitanje bilo – zapravo, šta su to tartufi?
Odavno se zna da su hrvatski i italijanski tartufi nadaleko čuveni. Sa Mijodragom razgovaramo i o tome koliko zapravo ima tartufa u BiH i gdje ih sve on pronalazi. Razgovaramo i o značaju pasa u pronalasku ovih gljiva. Najbolji su, priznaje lagoto romanjolo. Osim što se spadaju u grupu najinteligentnijih rasa, poznate su i kao pravi eksperti za pronalaženje tartufa.
A koliko će sa svojim psima ostati u šumi u potrazi za tartufima, zavisi od brojnih faktora. Dešava se kaže, iako rijetko, da nekada ostanu praznih ruku. Nakon pronalska tratufa, jako je bitno, kaže, da ih brzo ostave u uslovima kada najmanje imaju mogućnost da propadnu.
A sa „Vuk tartufi“ krenuli su, kaže nam, nešto kasnije. Sama firma je registrovana 2019. godine, a prerađivati su, objašnjava, krenuli mnogo ranije.
Vukovići povremeno odu i na sajmove. Priznaje da svi žele da osjete miris tartufa, ali ima mnogo onih koji i ne znaju, šta su to zapravo tartufi?
U sve ovo je uključena kompletna porodica. Funkcionišu kao tim. Svako ima svoju ulogu u ovoj preradi. Posla kaže ima dosta. Iako nisu ogromne količine, neophodno je posvetiti dosta vremena i pažnje za svaki od porizvoda, jer se ne radi mašinskoj, nego o ručnoj preradi svakog tartufa posebno. Mijodrag, zaključujemo u razgovoru, ima i veliko znanje.
Posebno je interesantno to, što pored potrage, prerade i palsmana tartufa, imaju i nešto novo. U pitanju su aktivni izleti u potrazi za ovim gljivama.
Kada ne traže tartufe, Vukovići prikupljaju i druge nadzemne samonikle gljive. Podvlači – samo onda kada ne traže tartufe. Jer tartufi zahtijevaju posebnu pažnju. Slobodno vrijeme, kaže najviše provode u prirodi.
(Tekst i foto: TV K3)