Pedesetsedmogodišnji muškarac sa srčanim oboljenjem opasnim po život dobio je srce od genetski modifikovane svinje. To je u svetu nova revolucionarna procedura koja daje nadu hiljadama stanovnika sa bolesnim organima koji očekuju transplantaciju.
Izvedeni zahvat je prva uspešna transplantacija svinjskog srca u ljudsko biće. Kako su istakli hirurzi Medicinskog centra Univerziteta Merilend, osmočasovna operacija uspešno je izvedena u Baltimoru, a pacijent Dejvid Benet Stariji iz Merilenda oseća se dobro.
„To stvara puls, stvara pritisak, to je njegovo srce. Radi i izgleda normalno. Oduševljeni smo, ali ne znamo šta nam donosi sutra. Ovo nikada ranije nije urađeno”, rekao je dr Bartli Grifit, direktor programa za transplantaciju srca u medicinskom centru koji je izveo operaciju.
Prošle godine su 41.354 Amerikanca dobila transplantirani organ, a više od polovine njih dobilo je bubreg, prema Ujedinjenoj mreži za deljenje organa, neprofitnoj organizaciji koja koordinira u nabavci organa u zemlji.
Postoji akutna nestašica organa i svaki dan umire desetak ljudi sa spiskova. Oko 3.800 Amerikanaca je prošle godine primilo ljudsko srce kao zamenu, više nego ikada ranije, ali su potrebe još veće.
Naučnici su grozničavo radili na razvoju svinja čije organe ljudsko telo ne bi odbacilo. Istraživanja su ubrzana u protekloj deceniji novim tehnologijama za uređivanje gena i kloniranje. Transplantacija srca urađena je samo nekoliko meseci nakon što su hirurzi u Njujorku uspešno ugradili bubreg genetski modifikovane svinje moždano mrtvoj osobi.
Istraživači se nadaju da će ovakvi postupci otvoriti novu eru u medicini, u budućnosti, kada zamenski organi više ne budu u deficitu za više od pola miliona Amerikanaca koji čekaju na bubreg i druge organe.
„Ovo je prelomni događaj. Počinju da se otvaraju vrata koja će, verujem, dovesti do velikih promena u načinu na koji tretiramo otkazivanje organa”, rekao je dr Dejvid Klasen, glavni medicinski službenik Ujedinjene mreže za deljenje organa i lekar za transplantaciju.
Dodao je da postoje mnoge prepreke koje treba prevazići pre nego što se takva procedura može široko primeniti, napominjući da se odbacivanje organa dešava čak i kada se transplantira dobro usklađeni bubreg ljudskog donora.
Događaji poput ovih mogu se dramatizovati u štampi ali je važno zadržati perspektivu. Potrebno je mnogo vremena za ovakve terapije”, istakao je dr Klasen.
Gospodin Benet je odlučio da se „kocka” sa eksperimentalnim tretmanom, jer bi umro bez novog srca, iscrpeo je druge mogućnosti i bio je previše bolestan da bi se kvalifikovao za srce ljudskog donora.
Šezdesetih godina prošlog veka, bubrezi šimpanze su transplantirani ljudima, ali su primaoci živeli najduže devet meseci. Godine 1983. srce pavijana presađeno je bebi, ali je umrla 20 dana kasnije.
RTS