– Većina stereotipa nastala je u pornografiji, kao onaj o glupim plavušama. Na početku su bile najzastupljenije blondine. Misli se da su plavuše i seksualno amoralne – kaže Vučurovićeva.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu prošle godine odbranila je pionirski rad na temu “Kategorizacija pornografskih video-isečaka na internetu: kognitivno-antropološki pristup”. Mentor joj je bio naš ugledni kognitivni antropolog prof. dr Bojan Žikić, šef katedre za etnologiju i antropologiju.
– Pratila sam ko gleda i kako komentariše porno-sadržaje. Beležila sam broj lajkova, broj pregleda, analizirala komentare i kategorije. Jedan od zaključaka koji me je iznenadio jeste da je tačka preseka svih najgledanijih sadržaja sažeta u kategoriji vojske jer se tu sublimiraju dominacija, uniforma, ponižavanje, nasilje i moć nad životom i smrti – priča ona.
Potpuno posebna kategorija pornografskih sadržaja su gej klipovi. Logično je bilo pretpostaviti da ih prate mahom ljudi istopolne seksualne orijentacije. Međutim, nije tako.
– Seks između dvojice muškaraca najčešće gledaju žene, a lezbijske orgije muškarci. Seks osoba koje podsećaju na dečake gledaju uglavnom žene – objašnjava Vučurovićeva.
Njen zaključak je da su pornografski sadržaji na internetu ogromna nadkulturalna tvorevina koju smo mi, ljudi, napravili za kratko vreme a da nismo ni svesni da ta tvorevina i te kako utiče na nas. Ta se tvorevina odavno otrgla kontroli. Svako dete ispred računara može da laže da ima više od 18 godina. Prave cenzure nema i nemoguća je, a policija juri samo pedofiliju.