Naučnici smatraju da se radi o otiscima dvije vrste dinosaurusa – sauropoda dugog vrata, pod nazivom cetiosaurus, kao i manjeg megalosaurusa.
Za sada je pretražen samo dio kamenoloma, a najduži niz tragova prostire se na 150 metara.
– Ovo je jedno od najimpresivnijih otkrića, kada je u pitanju broj tragova i dužina kojom se protežu – kaže profesorka Kirsti Edgar sa Univerziteta u Birmingemu.
Tragove je prvi uočio Geri DŽonson, radnik u kamenolomu, koji vozi – kopač.
– Čistio sam glinu i našao sam udubljenje. Poslije tri metra sam otkrio još jedno, pa još jedno – rekao je, pokazujući na greben gdje je nešto blata odgurnuto u stranu.
Devedesetih godina 20. vijeka, u blizini kamenoloma već su bili pronađeni otisci dinosaurusa. Zato je DŽonson pomislio da bi moglo da se radi upravo o tome – i bio je u pravu.
– Bilo je nadrealno, prošli su me trnci – kaže za Bi-Bi-Si njuz.
Ovog ljeta, više od 100 naučnika, studenata i volontera pridružilo se iskopavanju u kamenolomu. Tim je pronašao pet različitih staza. Četiri od njih su napravili sauropodi, dinosaurusi koji jedu biljke i koji su hodali na četiri noge.
Smatra se da je drugu stazu stvorio megalosaurus.
– To je skoro kao karikatura otiska dinosaurusa – objasnila je dr Ema Nikols, paleontolog kičmenjaka sa Prirodnjačkog muzeja Univerziteta Oksford.
Ovi mesožderi su hodali na dvije noge i bili su okretni lovci, naglašava.
– Ima tri nožna prsta koja se vrlo jasno vide. Bili su dugački od 7 do 9 metara, najveći grabljivci među dinosaurusima, čiji su tragovi do sada otkriveni u Velikoj Britaniji – dodaje.
Mjesto gdje su živeli bilo je prekriveno toplom, plitkom vodom lagune, a dinosaurusi su ostavljali otiske šetajući po blatu.
– Mora da se dogodilo nešto, što je omogućilo se tragovi fosilizuju. Ne znamo tačno šta, ali može biti da je došlo do oluje, koja je nataložila sediment na otiske i tako ih sačuvala – kaže profesor Ričard Batler, paleobiolog sa Univerziteta u Birmingemu.
Tim je detaljno proučavao staze tokom iskopavanja. Uslikali su više od 20.000 fotografija, kako bi napravili 3D modele kompletne lokacije i pojedinačnih otisaka.
Otisci sadrže razne informacije, kaže profesor Batler.
– Na primer, otkrivaju u kakvoj sredini je životinja živjela – dodaje.
Јoš uvijek nije donesena odluka na koji način će lokacija biti očuvana. Međutim, istraživanjima nije kraj – naučnici vjeruju da bi u blizini mogli da pronađu još otisaka.
(RTRS – Foto: Ilustracija/Arhiva)