Opažanja nečega čega nema nedvosmisleno ukazuju na oštećenja mozga
HALUCINIRANjE neprijatnih mirisa, poput paljevine ili buđi jeste ozbiljan znak oštećenja mozga i jedan od simptoma demencije. Više od polovine dementnih pacijenata osim mirisnih ima i vidne halucinacije, poput priviđanja insekata koji gmižu po zidu. Ovi simptomi mogu se ublažiti adekvatno propisanom terapijom kojom se snižavaju aktivnosti mozga, pri čemu se ne smeju oštetiti ostale funkcije organizma.
Pogrešna čulna opažanja, koje osoba doživljava kao stvarna, mogu da budu izuzetno opasna. Pacijentu se priviđaju bube u rojevima, nepoznate osobe u stanu, miris zapaljene krpe ili automobilske gume.
– Demencijom nije oštećen samo jedan deo mozga, nego praktično čitav mozak. Kada su oštećeni i delovi koji regulišu osećaj mirisa, javljaju se mirisne halucinacije. Tada tražimo dodatna ispitivanja – kaže, za “Novosti”, doktor Boban Stepić, neurolog iz klinike “Euromedik”.
Mirisne halucinacije nisu karakteristika samo demencije, već se mogu pojaviti i kod drugih slučajeva oštećenja mozga, poput epilepsije ili tumora. Relativno su česte kod obolelih od šizofrenije, pri čemu mogu biti udružene sa halucinacijama ukusa i idejama trovanja.
– Lekari ne vole da čuju da pacijent ima halucinacije, jer to znači da se radi o odmaklom stadijumu bolesti, kao što su demencija, epilepsija ili tumor mozga – objašnjava doktor Stepić.
Ukoliko se ustanovi da se radi o demenciji, najvažnije je prihvatiti da svađe, konfrontacije i rasprave ne deluju, te jedino što može umiriti pacijenta jesu lekovi koje propiše specijalista.
– Važno je odrediti prave doze lekova, jer pacijenta ne treba uspavati, već samo umiriti. Ranije su medikamenti za ovakve vrste problema imali mnogo neželjenih efekata. Sada se na tržištu može pronaći nekoliko efikasnih lekova koji ublažavaju propratne simptome demencije. Oni deluju na određene zone mozga i koriguju njegovu aktivnost, ali ne remete ostale funkcije – objašnjava naš sagovornik.
UOČITI PRVE ZNAKOVE
BUDUĆI da se halucinacije kod demencije uglavnom javljaju u kasnijim fazama, lekari savetuju da najpre treba obratiti pažnju i reagovati na prve, upozoravajuće znakove. Osim zaboravnosti, najčešće se pojavljuju problemi prilikom najjednostavnijih, svakodnevnih radnji, kao što je zakopčavanje dugmeta na košulji, pri čemu osoba ne zna da li treba da koristi levu ili desnu ruku, i slično. Zaboravljanje uobičajenih rituala, kupanja i presvlačenja, kao i nepovezan govor, izbegavanje razgovora, povlačenje u sebe, takođe su pokazatelji da je potrebno obratiti se neurologu.
Izvor: Novosti