40-godišnjji đakon, Otac Serafim je Asirac po etničkoj pripadnosti, a njegov matični jezik je aramejski. Pre nego što se zamonašio, trenirao je rvanje, tekvondo i karate. U životu do sada je uradio velike stvari, bio je četvorostruki prvak Gruzije u tekvondou, nosilac je crnog pojasa treći dan u karateu, bio je šef obezbeđenja jednog od članova ukrajinske vlade, pre nego što se zamonašio dobio je troje dece, a nosilac je i titule jednog od najposvećenijih monaha, prenosi portal Bastabalkana.
Gledano otpočetka, njegov život je sve samo ne običan, od najranijeg detinjstva pa preko života običnog smrtnika i sve do sticanja zvanja hiarhimandrita, on je prava osoba za rubriku “Verovali ili ne”.
Кao dete pao je u mešalicu za beton i jedva je preživeo. Posledice su bile strašne, ruke su mu bile gotovo odsečene, čak pet lekara se borilo da ga spasu. Dve godine je bio bez osećaja u nogama, kretao se isključivo u invalidskim kolicima, da bi tek posle ponovo prohodao uz pomoć štaka.
Кada je sve to prošlo, opet ga je snašla nesreća, pošto ga je udario automobil. Međutim, zla karma se nije čak ni tu završila, jer je slučajno popio perhindrol, pa je usled toga imao velikih problema sa crevima.
Verovali ili ne, ni ovde nije bio kraj nesrećama koje su mu se dešavale, pošto je posle oporavka, otac Serafim preživeo i pad sa nekoliko metara visine.
Po njegovim rečima, kao da ga je čitav iskušenički život zvao k sebi.
Kada mu se žena se razbolela u osmom mesecu trudnoće, lekari su mu rekli da će umreti i da moraju gledati kako da sačuvaju dete. Bespomoćan, odlučio je da spas nađe u molitvama, iako i sam priznaje da pre toga nije bio nikakav vernik. On odlazi na grob starca Gavrila Urgebadze i moli se rečima:
– Ako je istina ono što kažu o tebi, molim te, moli se pred Bogom da moja žena i moje dete ostanu živi, a ja ću napustiti sve i postati monah.
Po njegovim rečima, u toku noći se dogodilo čudo. U svega par sati ženino stanje se promenilo i ona je počela da se oporavlja.
Međutim, on tada zaboravlja na zavet i dato obećanje i nastavlja sa svojim životom. Ulazi u sport i postaje četvorostruki prvak Gruzije u tekvondou, dobija crni pojas drugi dan u karateu, a kasnije kada je postao sveštenik dobija i treći dan.
Postaje šef obezbeđenja jednog ukrajinskog političara. Budući da je živeo u Kijevu, često je odlazio u tamošnji Joninski manastir Svete Trojice.
Jednom prilikom, dok je sedeo ispred manastira i pušio, prišla mu je nepoznata starija žena koja mu se obratila rečima:
– Oče Serafime blagoslovite.
Na ove reči nije reagovao misleći da je žena luda.
Međutim, dobija udarac štapom po glavi i pada, a posle kratke rasprave žena (mati Кsenija) mu govori da je Bog njega izabrao da bude molitvenik za svoj narod.
Ovaj događaj ga je podsetio na dato obećanje i on konačno, 14. marta 2006. godine postaje monah.
2010. godine dobija veliku shimu i sprema se da ode na Svetu Goru, ali ga patrijarh Ilija poziva da ostane u Gruziji i da postane pastir Asiraca u selu Кanda.
On prihvata patrijarhov poziv, rešen da liturgije služi na aramejskom jezik. Uz pomoć crkve i lokalnog stanovništva u ovom mestu osniva manastir.
Od 2015. godine je shiarhimandrit.
Кomponuje muziku i nastupa sa svojim horom, zbog čega je postao široko prepoznatljiv.
Poslušajte kako otac Serafim Bit-Haribi poje na aramejskom jeziku: