Iako se od hrabro borio do poslednjeg trenutka i pozitivne misli ga nisu nijednog trenutka napustile, nažalost nije izdržao.
“Dobro sam, mogu da kažem da se ne osećam kao da sam bolestan. Da ne moram da idem na hemioterapije, mislio bih da nemam ni jednu tegobu. Naravno, lekove pijem i sve onako kako mi je propisano. Kada ne idem na hemioterapije, veoma volim da dođem na vikendicu u Veloj Luci gde obožavam da sviram i pevam. To me jedino ispunjava u ovim danima. Strašna je stvar kada bolest napadne čoveka, ali ako se borite, uglavnom dobijete bitku. Verujem da ću je dobiti. Kažu da je muzika lek, zato stalno sviram i na taj način se, možda čudno rečeno, najbolje lečim”, pričao je nedavno Oliver.
Kada je 7.decembra prošle godine napunio 70.godina, ljudi komentarisali svakakve stvari, a pojavila se vest da je muzičar preminuo. To Olivera nije dotaklo. U tom periodu je imao zakazan koncert koji je morao da otkaže jer se zdravstveno stanje pogoršalo.
“Ma dajte, to su gluposti. Ljudi te, ako im se ne javljaš neko vreme, odmah otpišu i pomisle da više nisi među živima. Volim život, a na takve priče sam uvek gledao s osmehom. U to vreme kada se nisam javljao na telefon tražio sam svoj mir, a to jedino mogu u vikendici. Ako su me neki otpisali, prevarili su se, jači sam nego ikada”, pričao je Oliver.
On je rođendan proslavio u krugu porodice i otkrio šta je oželeo.
“Zdravlje i da se što pre oslobodim ove bolesti. Mislim da je to najbolje što sam sebi mogao da poželim. Naravno, tu su i želje da porodica bude stalno uz mene, kao što i sada jeste. Nemam nekih velikih želja, sasvim je dovoljno da se ispune ove, sve ostalo se brzo dovodi u red”.
Često se za muškarce vezuje činjenica da ne plaču, već sve probleme skupljaju u sebi. Interesovalo nas da li je i Oliver takav ili je u ovim teškim trenucima ipak pustio suzu.
“To je individualno. Dešavalo se da sam u teškim momentima plakao, kada su mi saopštili stanje prvi put, pustio sam suze. Sada ne volim da pričam o bolesti, pa iz tog razloga nećete videti suze na mom licu. Na koncertima sam plakao kad god me pogodi pesma koju pevam, jer se dešavalo da opisuje određeni period mog života. Ljudski je plakati, to nije loše”, kaže Oliver.
Oliver prima penziju, a pored toga izvor finansija su mu koncerti koje organizuje. Pevač ne krije da sprema repertoar za koncert i da se raduje trenutku kada će stati na binu i zapevati publici.
“Imam sve spremno za koncert. Od koncerata živim, to mi je pored penzije jedini izvor finansija. Emocija koja se deli sa publikom je takođe jedna velika stvar, ne postoji stvar koja može to opisati. Svakim danom sviram i pevam sve pesme kao što bi to činio na koncertu, jedno što me zamara jesu odlasci na te probe, potom cela ta organizacija oko papira i slično. Ali kada bi mi sutra javili da nastupam negde, sve bih imao spremno”, poručuje pevač.
(Agencije)
foto. 24časa