Do 19 časova je na biračko mesto izašlo 59,5 odsto od skoro 111 miliona Rusa koji imaju pravo glasa, navodi Tas.
Ukrajina ne dozvoljava glasanje u ruskoj ambasadi
Ukrajina ne dozvoljava ruskim državljanima da glasaju u diplomatskim predstavništvima Rusije.
Kako navodi Tas, biračko mesto u ruskoj ambasadi u Kijevu otvoreno je po planu, u 8.00 po lokalnom vremenu, ali su u zgradu mogli da uđu samo pripadnici osoblja ambasade.
“Osoblju ambasade, uključujući članove izborne komisije, omogućeno je da uđu u zgradu bez ometanja, ali je glasačima uskraćena mogućnost ulaska”, izjavio je portparol ambasade.
Ovim povodom oglasila se i portparolka ruskom MSP-a Marija Zaharova koja je rekla da je uskraćivanje pristupa apsolutno nezakonito.
“Ruski državljani, koji su planirali da glasaju u Ukrajini, sopstvenim očima vide šta se tamo događa. Zato bi njihov izbor bio očigledan. Takav rezultat izražavanja volje nikada ne bi zadovoljio vlasti u Kijevu”, istakla je Zaharova, prenosi Tas.
Putin je glasao na biralištu u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi. Tom prilikom je izjavio da će smatrati uspešnim svaki procenat glasova koji mu omogućava obavljanje predsedničke dužnosti, prenela je agencija Tas.
“Siguran sam da je program koji ja predlažem za zemlju pravi”, istakao je Putin.
Zbog 11 vremenskih zona, glasanje je počelo na krajnjem istoku Ruske Federacije, u regionima Kamčatka i Čukotka, u subotu.
Ruski zvaničnici koji prate glasanje objavili su da proveravaju nekoliko incidenata s ubacivanjem lažnih listića u kutije na biračkim mestima, prenosi AP.
Navodi se da je jedan od incidenata zabeležen u gradu Ljubirci na obodu Moskve, tokom kojeg su, prema rečima predsednice izborne komisije za region Moskve Irine Konovalove, u glasačku kutiju ubacivani ranije zaokruženi listići, zbog čega su svi glasovi u toj kutiji proglašeni nevažećim.
AP prenosi da je u gradu Artjom na dalekom istoku Rusije neidentifikovani muškarac ubacio nekoliko listića u kutiju, koja je potom zapečaćena, a muškarac uhapšen.
Navodi se i da Centralna izborna komisija Rusije proverava tvrdnje o ubacivanju ranije zaokruženih listića u regionu Kemerovo u Sibiru.
AP navodi da su nezavisni posmatrači izbora i aktivisti izneli tvrdnje o brojnim incidentima s ubacivanjem ranije zaokruženih listića i drugim neregularnostima na izborima na kojima se očekuje sigurna pobeda ruskog predsednika Vladimira Putina.
Prema anketama, Vladimir Putin uživa podršku oko 80 odsto građana – što bi mu lako moglo doneti još jedan šestogodišnji mandat.
Putin, koji je prvi put izabran za predsednika 2000, u ovogodišnjoj trci za najvišu državnu funkciju u Rusiji učestvuje kao nezavisni kandidat, a građane je pozvao da izađu na birališta kako bi se uzelo u obzir mišljenje svakog od njih u definisanju budućnosti zemlje, prenosi Tas.
“Od volje naroda i volje svakog građanina Rusije zavisi koji put će naša zemlja izabrati, a od toga zavisi i budućnost Rusije i naše dece”, poručio je Putin u televizijskom obraćanju glasačima u četvrtak, istakavši da su Rusi uvek sami odlučivali o svojoj sudbini, prema svojoj savesti i iz ljubavi prema istini, pravdi i otadžbini.
Među ostalim predsedničkim kandidatima su lider Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) Vladimir Žirinovski, biznismen Pavel Grudinin kao kandidat Komunističke partije, zatim suosnivač stranke Jabloko Grigorij Javlinski, lider Partije rasta i privredni ombudsman Boris Titov, čelnik stranke Ruski opštenarodni savez Sergej Baburin, TV voditeljka i politička aktivistkinja Ksenija Sobčak – koju je nominovala Građanska inicijativa – i lider Komunista Rusije Maksim Suraikin.
AP ocenjuje da je, i pored toga što se Putinu “široko smeši” pobeda, Kremlj zabrinut zbog apatije među glasačima te da nastoji da podstakne što veću izlaznost kako bi Putinova pobeda bila što impresivnija.
Predsednik je, primećuje američka agencija, tokom predizborne kampanje proputovao celu zemlju obećavajući povećanje plata, modernizovanje sistema zdravstvene nege i obrazovanja, kao i izdvajanje više sredstava za infrastrukturu.
Asošiejted pres navodi da neki Kseniju Sobčak, inače ćerku nekadašnjeg Putinovog zaštitnika, vidi kao “projekat Kremlja” s ciljem da se glasanju da “demokratski spoljni sjaj”, a redovi kritičara Kremlja brže podele.
Sobčak je, međutim, negirala da je u bilo kakvom dosluhu s Kremljom i izrazila spremnost za saradnju s Putinovim glavnim protivnikom, liderom opozicije Aleksejem Navaljnim, kome je zabranjeno da učestvuje u izbornoj trci zbog osuđujuće presude koju mnogi smatraju politički motivisanom.
Ruski državljani mogu da glasaju u Srbiji
Ruski državljani koji žive i rade u Srbiji mogu da glasaju u Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, ali i prvi put van Beograda, u Novom Sadu i Nišu, u prostorijama Društva srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika “Naisus”.
Ambasador Čepurin, koji je glasao, uručio je, tradicionalno, plakete najmlađim ruskim glasačima u Srbiji Mariji Marzovoj i Milanu Boškoviću.
“Zahvaljujem se srpskim vlastima koje su omogućile uslove za glasanje u Srbiji. Tako je skoro svuda u svetu osim u Ukrajini, gde desničari sprečavaju da se naši državljani približe biračkim mestima i Velikoj Britaniji gde je, zbog psiholoških pritisaka, glasanje praktično nemoguće”, naveo je Čepurin.
Navaljni je, s druge strane, pozvao na bojkot glasanja u nedelju, a na video-snimku objavljenom u četvrtak uveče na Jutjubu ismejao je Kseniju Sobčak i druge kandidate koje je opisao kao “klovnove kojima manipuliše Kremlj”, istovremeno pozivajući svoje pristalice da izađu na ulice i zatraže promene.
Rojters predviđa da će Rusi Putinu u nedelju poveriti još jedan mandat i “time mu odati priznanje što se u ime Rusije odupire zapadnim vladama koje ga vide kao opasnog autokratu”.
Ankete pokazuju da je Putin (65) u ogromnom vođstvu nad ostalim kandidatima uoči izbora, što mu gotovo zasigurno garantuje reizbor na čelo zemlje.
“To će značiti da je Putin skoro četvrt veka na vlasti, što je prilično dugovečan mandat među kremaljskim liderima, imajući u vidu da je duže od njega do sada vladao samo Josif Staljin”, navodi britanska agencija.
Ipak, i Rojters ocenjuje da bi na Putinov izborni trijumf senku mogla da baci samo apatija među glasačima koja bi mogla da dovede do niske izlaznosti, ili pak mogućnost da manjina Rusa koji se Putinu glasno protive izađe na ulice u znak protesta protiv onog što opisuje kao “nedemokratsku farsu”.
Britanska agencija navodi i da je, tokom izborne kampanje u kojoj je uživao veliku prisutnost na državnoj televiziji, Putin sebe prikazao kao jedinu osobu koja može da odbrani nacionalne interese Rusije u neprijateljskom svetu.
Putinove pristalice, navodi se u analizi, ukazuju na rusku vojnu interevenciju u Siriji i pripajanje Krima 2014. kao na dokaz Putinovog patriotizma, i tvrde da su američke i evropske sankcije uvedene zbog ukrajinske krize “cena vredna plaćanja”.
Osvrnuvši se na nedavni spor Moskve s Londonom u vezi sa tvrdnjama da je Kremlj koristio nervni agens da otruje ruskog dvostrukog agenta u engleskom gradu Solsberiju, Rojters ocenjuje da taj slučaj nije ugrozio Putinovu reputaciju.
Istovremeno, ova agencija upozorava da bi još jedan šestogodišnji mandat Putina stavio pred mnogobrojne izazove, kao što je posustajanje ruskog BDP-a zbog niskih cena nafte i efekata zapadnih sankcija.
Francuski Mond, takođe, ocenjuje da je Putinu pobeda praktično osigurana, a da jedinu neprijatnost Kremlju stvara opasnost od niske izlaznosti.
Pariski dnevnik ističe da je Kremlj, da ne bi odvratio pažnju birača sa izbora, do sada pazio da ne reaguje preterano pred optužbama Zapada u slučaju trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke.
Komentarišući dosadašnjih 18 godina Putinove vlasti, list ocenjuje bilans kao “iznijansiran” pri čemu je, kako navodi, poboljšanje standarda ruskih građana u prva dva mandata danas u senci finansijskih kriza, sankcija i zavisnosti od kursa nafte, “iz kojih Rusija nikada nije izašla uprkos obećanjima”.
Izbore, kako je najavljeno, prati 400 stranih novinara, a ukupno 13.200 novinara širom Rusije, navodi Tas.
RTS