Postoji miris koji mnoge odmah vraća u djetinjstvo – miris svježe skuvane kafe u džezvi. U većini domaćinstava ona je jutarnji ritual, trenutak tišine prije dana, nešto što se ne preskače.
Izanimljivo je da većina ljudi ovu kafu naziva isto: “domaća” ili “turska”.
Ali da li su srpska i turska kafa zaista ista stvar?
Jedan stari kuvar iz prošlog vijeka tvrdi da nisu.
U velikom izdanju “Savremenog kuvara” iz 1967. godine, objavljenom na više od hiljadu strana, zapisano je da razlika nije samo u nazivu ili načinu služenja – već u samoj pripremi.
Kafa kao istorija: od legendi do evropskih kuhinja
U poglavlju posvećenom kafi, ovaj kuvar podsjeća i na staro predanje o tome kako je kafa otkrivena.
Legenda kaže da je jedan pastir primijetio da njegove koze postaju neobično živahne kada pojedu određenu biljku – onu koju su kasnije povezali sa kafom.
U Evropi, kafa postaje popularna tek sredinom 17. vijeka, a ubrzo zatim ulazi i u svakodnevicu balkanskih kuća, gde se ritual kuvanja prenosi generacijama.
Tri pravila za savršenu kafu, prema kuvaru iz 1967.
Ono što posebno naglašava ovaj kuvar jeste da dobra kafa nije stvar slučajnosti, već preciznosti.
Da bi kuvana kafa bila zaista ukusna, potrebno je:da zrna budu dobro pržena, ali ne preprženada se kafa samelje neposredno prije kuvanjada voda dobro provri, a kafa se samo kratko podigne
Takođe, navodi se i jedno važno pravilo koje mnogi danas krše:
Kafa se služi odmah, nikada podgrijana, a talog se ne koristi ponovo.
A sada ono najvažnije: razlika između srpske i turske kafe
Iako djeluju slično, način pripreme je drugačiji – i upravo tu nastaje razlika.
Srpska crna kafa: voda i šećer prvo, kafa poslije
Srpska kafa se kuva tako što se najprije u džezvu stave voda i šećer, pa se tek onda dodaje kafa.
Za jednu šoljicu potrebno je: šoljica i po vode, jedna kocka šećera, kašičica mljevene kafe
Postupak:
Voda i šećer se puste da provre. Zatim se malo vode odlije sa strane, kafa se zakuvava, pa se džezva vraća na vatru samo toliko da se kafa podigne – bez dugog ključanja.
Na kraju se dodaje ona odvojena voda, kafa se ostavi minut-dva da “stane”, pa se tek onda sipa u šoljice.
Turska kafa: kafa ide prva, šećer se ne kuva unutra
Kod turske kafe, postupak je obrnut.
Kafa se najprije stavlja u suvu, zagrijanu džezvu, a zatim se preliva ključalom vodom.
Važno pravilo glasi: Turska kafa više ne treba da vri.
Odnos kafe i vode ostaje isti kao kod srpske, ali šećer se ne dodaje tokom kuvanja, već se služi posebno uz kafu.
Još jedna zanimljivost je način serviranja: turska kafa se često donosi u malim džezvama, posebno za svaku osobu.
Ritual koji traje decenijama
Možda danas svi kažemo “turska kafa” i kuvamo je po navici, ali stari kuvari podsjećaju da tradicija ima nijanse – i da način pripreme otkriva mnogo o kulturi ispijanja kafe, prenosi Ona.rs.
Sledeći put kada stavite džezvu na ringlu, možda ćete se zapitati: pravite li srpsku ili tursku?
Srpska info