Socijalno-ugroženi građani, penzioneri, u dugom redu danas stoje ispred javne kuhinje “Obrok ljubavi” u Obilićevu, čekajući besplatan obrok.
Udruženje “Mozaik prijateljstva” svakodnevno pravi i dijeli hranu sugrađanima, a danas je u toku podjela donacije iz Sarajeva, šleper hrane koju je uputila organizacija Pomozi.ba.
Banjalučanima je podeljeno oko hiljadu paketa sa po deset kilograma brašna, uljem, rižom i konzervama.
– Penziju imamo, ali sve damo za režiju i onda se dovijamo kako znamo za hranu. Ljudi u „Mozaiku“ su jedinstveni, jedini koji valjaju u zemlji i razumiju sirotinju- pričaju stariji građani kako danas žive.
Mnogima od ovih ljudi pomoć koji dobiju u javnoj kuhinji je i jedino što pojedu u toku dana.
– Otkako je virus pogodio naše tlo, moram da priznam da je korisnika sve više i više, teška je situacija, mnogi ne rade, dobili su otkaze, penzije su male, mnogi ljudi nam dolaze jer nemaju čime kupiti brašno, šećer. Gužve su kod nas svaki dan, ali kada se pročulo da je stigao veliki šleper ljudi su pohitali po pomoć. Za jedan dan ćemo sve podijeliti, ne možemo nikoga vratiti sa vrata praznih ruku – govori Miroslav Subašić koji godinama vodi „Mozaik“.
Iz “Mozaika” napominju i da se mnogi od ovih ljudi, ne sjećaju kada su zadnji put probali komad pečenog mesa.
– Oni se ne pitaju odakle dolazi to meso, ko ga je donirao, kakav je taj “neko” već im ruke zadrhte kada kroz prozorčić dobiju komadić mesa koje im je odavno postalo misaona imenica. Kada vidite izbliza taj prizor onda sve naše kritike, osude, rasprave i samopravednosti padaju u vodu.
Mnogima od ovih ljudi pomoć koji dobiju u javnoj kuhinji je i jedino što pojedu u toku dana.
– Otkako je virus pogodio naše tlo, moram da priznam da je korisnika sve više i više, teška je situacija, mnogi ne rade, dobili su otkaze, penzije su male, mnogi ljudi nam dolaze jer nemaju čime kupiti brašno, šećer. Gužve su kod nas svaki dan, ali kada se pročulo da je stigao veliki šleper ljudi su pohitali po pomoć. Za jedan dan ćemo sve podijeliti, ne možemo nikoga vratiti sa vrata praznih ruku – govori Miroslav Subašić koji godinama vodi „Mozaik“.
Iz “Mozaika” napominju i da se mnogi od ovih ljudi, ne sjećaju kada su zadnji put probali komad pečenog mesa.
– Oni se ne pitaju odakle dolazi to meso, ko ga je donirao, kakav je taj “neko” već im ruke zadrhte kada kroz prozorčić dobiju komadić mesa koje im je odavno postalo misaona imenica. Kada vidite izbliza taj prizor onda sve naše kritike, osude, rasprave i samopravednosti padaju u vodu.
– Nekome je san da prije smrti još bar jednom proba komad pečene jagnjetine ili prasetine. Mnogi to ne mogu da razumiju ali mi u “Mozaiku” razumijemo itekako – poručili su iz ove organizacije.
Napominju da su im važne sve donacije, da ne gledaju ko je ko i od koga dolazi pomoć, već je najbitnije da ljudi odu kući sitog stomaka.
(Nataša Telebak, Srpskainfo – Foto: Mozaik prijateljstva Banjaluka/Facebook)