Kafa možda nije očigledan gubitnik u potrazi za zdravijom ishranom, posebno zato što je povezana sa nižim rizicima od bolesti, uključujući bolesti srca i neke vrste raka.
Ali kako generalno postajemo svesniji odnosa ishrane i zdravlja, kofein se često okrivljuje za anksioznost i probleme sa spavanjem.
Kao rezultat toga, kompanije za kafu su primetile rastuće interesovanje za kafu bez kofeina koje pokazuju oni koji vole ukus ili ritual ispijanja vruće šoljice kafe.
Kupci Decadent Decaf Coffee Co u Velikoj Britaniji odlučuju se za kafu bez kofeina iz zdravstvenih razloga, kaže suosnivačica Lora Smit, a loša reputacija kafe bez kofeina kao lakog rešenja se smanjuje.
“‘Smrt pre kafe bez kofeina’ je zastarela,” kaže ona.
Ali poslednjih godina, došlo je do porasta alternativa kafi bez kofeina za koje se tvrdi da daju “prirodniji” podsticaj bez nervoze, koristeći sastojke uključujući drevno lekovito bilje i takozvanu “superhranu”.
U nekim kafićima danas ćete pored kafe latea pronaći late od cvekle, kurkume i make.
Ginseng i moringa su takođe među sastojcima koji se prodaju kao zdrave alternative kafi koje takođe daju energiju.
Mnogi od ovih sastojaka sadrže biljna bioaktivna jedinjenja koja, kada se konzumiraju, mogu uticati na naše zdravlje.
Ali da li će vam prelazak sa kafe bez kofeina na alternativu za kafu zaista poboljšati zdravlje i energiju?
Jedna od najprisutnijih alternativa kafi bez kofeina je maka, iz biljke korena make, koja se obično dodaje u obliku praha u mleko.
Ali maka vam neće dati energetski podsticaj poput kafe, kaže Majkl Hajnrih, profesor etnofarmakologije i farmakognozije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
“Maka nije stimulans, kao kafa”, kaže on.
“Ona ne podstiče pažnju.”
Ne možete očekivati ni da maka late bude zdraviji od kafe, dodaje on.
U radu iz 2017, Hajnrih tvrdi da je, pošto su ga ljudi Anda koristili kao hranu i lek više od 2.000 godina u Peruu, lokalno znanje o svim zdravstvenim prednostima make “izvučeno iz konteksta kako bi se uklopilo u zahteve rastućeg tržišta za biljne lekove”.
“Zdravstvene prednosti make nisu dobro proučene i nisu sve studije tako čvrste i pouzdane koliko bi trebalo da budu”, kaže on.
Ginseng, još jedna biljka koja se tradicionalno koristi kao lek, takođe je postao popularan sastojak zamena za kafu.
Ali dok Hajnrih kaže da ova biljka takođe ne nudi povećanje energije uporedivo sa kafom, “postoje neka istraživanja koja sugerišu da bi mogla imati preventivne efekte, posebno u slučaju zaraznih bolesti, a kako drugi tvrde i u prevenciji nekih karcinoma”.
Slično tome, neke studije su pokazale neke zdravstvene prednosti povezane sa kurkumom. Ali nećete videti nijednu od ovih prednosti od ispijanja kafe sa kurkumom, kaže Šarlot Mils, predavačica nutricionističkih nauka na Univerzitetu u Redingu.
“Možete da unesete određenu količinu kurkume, ali da biste dobili efekte prikazane u nekim istraživanjima, doza koja vam je potrebna je neverovatno visoka.
“Nisam sigurna da biste to dobili alternativom za kafu”, kaže ona.
“Istraživali smo kafu godinama”, kaže Gunter Kunle, profesor nauke o hrani i ishrani na Univerzitetu u Redingu.
“Znamo kako kofein deluje. Kurkuma se koristi kao začin i boja u malim količinama, ali u velikim količinama u pićima, ne znamo.”
Kunle je saglasan i kaže da je veća verovatnoća da ćete primetiti neželjene efekte ako konzumirate dovoljno veliku količinu kurkume.
“Istraživanje potencijalne toksičnosti konzumiranja kurkume ili drugih bioaktivnih biljaka nije urađeno, što je zabrinjavajuće”, kaže on.
Ali postoje neka istraživanja koja sugerišu da konzumiranje kurkume tokom trudnoće ili dojenja, ili uz određene lekove, kao što je insulin, može dovesti do određenih zdravstvenih rizika.
A ako vas kafa sa kurkumom učini budnijim, to je verovatno sasvim drugo svojstvo, kaže Kirsten Brent, viša predavačica na Institutu za zdravstvene nauke na Univerzitetu Njukasl.
“Nemoguće je reći jer nije pravilno istraženo, ali izgleda da ima malo dokaza da kurkuma daje podsticaj.
“Možda ćete se osećati dobro jer to očekujete. Kurkuma ima snažan placebo efekat zbog svoje jake boje i ukusa.”
Još jedan alternativni sastojak kafe je moringa, koja se odnosi na drvo poreklom iz Indije, koje se takođe meša u obliku praha sa mlekom.
“Moringa je bogata proteinima i vlaknima, vitaminima i mineralima i ima širok spektar bioaktivnih fitohemikalija, od kojih su neke povezane sa prevencijom dijabetesa tipa dva i srčanih bolesti”, kaže Vendi Rasel, profesorka molekularne ishrane na Univerzitetu u Aberdinu.
Ali malo je verovatno da će moringa kafa doneti bilo koju od ovih prednosti, dodaje ona.
“Moringa ima užasan ukus”, kaže Rasel.
“Verovatno niste mogli da unesete dovoljno biljke u piće da biste ga učinili korisnim. Količina moringe u ovim pićima će zapravo biti prilično mala.”
“Gledala sam kako njena popularnost i prodaja moringa pića dramatično raste, ali sam zabrinuta da se ljudi obmanjuju da misle da je to dobro za njih”, kaže ona.
Neće vam ni standardno piće od moringe dati snagu poput kafe, dodaje Rasel.
“Kofein je tako važno jedinjenje koje vam daje podsticaj”, kaže ona.
Traženje ovog neuhvatljivog pojačanja nalik kafi u alternativama bez kofeina ionako bi mogla biti besplodna misija.
Neki naučnici misle da kafa samo popravlja simptome odvikavanja od poslednje kafe koju ste popili, a ne čini vas učinkovitijim, kaže Brent.
U nedostatku dokazanog povećanja energije među bilo kojom alternativom bez kofeina, istraživači se pitaju zašto ljudi koji žele da se odreknu kofeina ne piju samo običnu kafu bez kofeina.
Mnoga jedinjenja u kurkumi i moringi su polifenoli – mikronutrijenti koji se nalaze u biljkama – koji se često pripisuju mnogim zdravstvenim benefitima koje se nalaze u ovim pićima, kaže Milsova.
Ali oni se takođe nalaze u velikim količinama u kafi.
“Mnoge zdravstvene prednosti kafe se zanemaruju, ali i ona je puna bioaktivnih jedinjenja. Kafa ima mnogo više od samog kofeina.”
Tradicionalno su se pile alternative bez kofeina jer su bile jeftinije od kafe. Na primer, ljudi su dodavali cikoriju kafi da bi duže trajala, kaže Kunle.
“Stare kulinarske knjige sugerišu mnogo načina da kafa traje duže, često koristeći domaće sastojke, jer je kafa u zrnu bila skupa”, kaže on.
Ali razlog zbog kojeg ljudi mogu potpuno okrenuti leđa kafi može biti prevelika konfuzija da li je dobra za nas ili ne, kaže Mils.
“Kafa je veoma komplikovana tema. Ova konfuzija može odvesti ljude od kafe ka stvarima koje su jednodimenzionalnije, stvari koje se nazivaju ‘superhrana’, na primer, gde se ljudi lakše upuštaju bez razumevanja detalja.”
Ali ispostavilo se da jednostavnog odgovora nema.
Poput kafa od kurkume, make i moringe koje imaju ili premale doze da bi imali mnogo korisnih efekata na zdravlje ili postoji rizik da mogu izazvati neželjene nuspojave koje još ne razumemo.
“Treba sprovesti još mnogo istraživanja da bi razumeli ove stvari pre nego što počnemo da ih pijemo kao zdrava pića”, kaže Mils.
“Ako želite kafu bez kofeina, predlažem vam kafu bez kofeina.”
Kunle se slaže i kaže da je najbogatija oblast istraživanja usmerena na kofein.
Iako možda nije tako nova ili tako jarkih boja kao cvekla ili kurkuma, dobra staromodna kafa bez kofeina može biti najsigurniji izbor za sada. Kako ukloniti kofein iz kafe?
Ako volite šoljicu kafe bez kofeina, onda kada sledeći put prokuvate džezvu treba da nazdravite šoljicom u znak sećanja na Fridliba Ferdinanda Rungea.
Runge je bio nemački hemičar iz 19. veka koji je privukao pažnju Getea – pesnika i državnika koji je takođe bio zainteresovan za nauku.
Gete je čuo za Rungeovu revolucionarnu istragu o beladoni, inače poznatoj kao velebilje.
Runge je izolovao jedinjenje koje izaziva širenje očnih mišića ako se proguta.
Gete je nedavno dobio kutiju kafe u zrnu, pa je zamolio Rungea da izvrši analizu zrna.
Ono što je Runge otkrio je verovatno droga koja se najviše konzumira u savremenom svetu – kofein.
Kofein je prisutan u drugim pićima i hrani – posebno u čaju i čokoladi – ali je neraskidivo povezan sa kafom.
To je stimulans i sredstvo za suzbijanje apetita, pouzdano ohrabruje studente koji se spremaju za ispite, radnike u noćnim smenama i sve druge kojima je potrebno buđenje.
Ali kofein ima i tamniju stranu.
Može izazvati anksioznost, nesanicu, dijareju, prekomerno znojenje, ubrzani rad srca i drhtanje mišića. Za mnoge ljude zadovoljstvo ispijanja kafe nadmašuje negativna svojstva kofeina.
Može li se kofein ukloniti iz kafe?
Odgovor je, kao što će vam reći bilo ko u supermarketu, da – ali proces nije tako jednostavan kao što mislite.
Prva osoba koja je uspela da pogodi praktičnu metodu uklanjanja kofeina bio je drugi Nemac, Ludvig Rozelijus, šef kompanije za kafu Kaffee HAG.
Rozelijus je slučajno otkrio tajnu uklanjanja kofeina.
Godine 1903, pošiljka kafe je bila preplavljena morskom vodom u tranzitu – isprala je kofein, ali ne i ukus.
Rozelijus je razradio industrijsku metodu da to ponovi, kuvajući zrna na pari raznim kiselinama pre upotrebe rastvarača benzena za uklanjanje kofeina.
Rođena je kafa bez kofeina.
Ispostavilo se da je benzen moguće kancerogen, pa se tragalo za novim tehnikama koje bi mogle da izvuku kofein iz zrna – a da ipak ostave ukus netaknut.
Kris Steman, izvršni direktor Britanskog udruženja za kafu, kaže da se većina tih tehnika iz najranijih dana uklanjanja kofeina i danas koristi.
Ali proces nije tako jednostavan kao što biste očekivali.
“To ne rade same kompanije za kafu”, kaže Steman.
“Postoje specijalizovane kompanije za uklanjanje kofeina koje to sprovode.”
Mnoge od ovih kompanija su smeštene u Evropi, Kanadi, SAD-u i Južnoj Americi.
Možda mislite da bi bilo lakše ispeći kafu, samleti je u potreban prah (espreso, filter ili instant) i zatim započeti proces uklanjanja kofeina. Ne, kaže Steman.
“To se dešava kada je kafa zelena, pre prženja.”
“Ako biste pokušali da uklonite kofein iz pržene kafe, na kraju biste napravili nešto što ima ukus slame. Zato se sa 99,9 odsto kafe bez kofeina do danas, proces obavlja u fazi zelene kafe.”
Postoji nekoliko načina za uklanjanje kofeina iz kafe, ali najčešći je potapanje u rastvarač – obično metilen hlorid ili etil acetat.
Metilen hlorid se može koristiti kao sredstvo za skidanje boje i odmašćivač, kao i sredstvo za uklanjanje kofeina.
U međuvremenu, etil acetat je prirodni voćni etar koji se obično pravi od sirćetne kiseline – gradivnog bloka sirćeta – i takođe se koristi za pravljenje sredstva za uklanjanje laka za nokte (ima karakterističan slatki miris, slično kao kapljice kruške).
Zrna se prvo namoče u vodi, a zatim se preliju rastvorom koji sadrži bilo koji od ovih rastvarača.
Kofein se zatim izvlači rastvaračem.
Voda natopljena rastvaračem se zatim ponovo koristi iznova i iznova dok se ne napuni aromama i jedinjenjima kafe – prilično identičnim zrnima, osim kofeina i rastvarača.
U ovoj fazi procesa, zrna gube vrlo malo arome jer su u suštini natopljena koncentrovanom esencijom kafe.
Potapanje zrna kafe u rastvarače ne zvuči kao posebno zdrav posao, ali oba ova agensa imaju čist račun.
Godine 1985. američka Uprava za hranu i lekove je rekla da je verovatnoća bilo kakvog zdravstvenog rizika od metilen hlorida tako mala “da u suštini ne postoji”.
Pravila američke FDA dozvoljavaju do 10 delova na milion preostalog metilena, ali za uklanjanje kofeina iz kafe obično se koriste rastvori sa jednim delom na milion.
Dve druge metode koriste vodu.
U metodi Swiss Water zrno se potapa u vodu. Rastvor bogat kofeinom (pun ukusa) se zatim procedi kroz aktivni ugalj koji zahvata kofein.
Počevši od 1930-ih u Švajcarskoj, ovaj proces je prvi put komercijalno korišćen 1979.
Dobio je naklonost jer je to bio prvi metod uklanjanja kofeina koji nije koristio rastvarače.
Postoji još jedan metod, kaže Steman, koji uključuje upotrebu “super kritičnog ugljen-dioksida”.
Zrna koja su natopljena u vodi stavljaju se u ekstraktor od nerđajućeg čelika koji se zatim zatvara i tečni CO2 se ubacuje pod pritiskom do 450 kilograma po kvadratnom inču.
Kao i metod švajcarske vode, to je C02 koji se vezuje za molekule kofeina, izvlačeći ih iz neprženog zrna.
Gas se zatim povlači i pritisak se snižava, ostavljajući kofein u posebnoj komori.
To je genijalan metod, ali ima jedan veliki nedostatak, kaže Steman.
“To može biti izuzetno skupo.”
Uklanjanje kofeina je postalo mnogo raširenije jer je instant kafa postala osnovna namirnica, kaže Steman.
Ali prve inkarnacije instant kafe bez kofeina nisu postigle veliki uspeh.
“Ako pogledate unazad 20 ili 30 godina, mi (u Ujedinjenom Kraljevstvu) smo zaista bili nacija ljudi koji piju instant kafu”, kaže on.
“I jedini ukus koji instant kafa nije imala je – ukus kafe. Bez kofeina je bilo još gore.”
Steman kaže da, kako su se ljudi navikavali na kvalitetnu kafu – na primer, Velika Britanija sada ima oko 24.000 kafića – to je primoralo kompanije za pravljenje kafe da pronađu načine da poboljšaju ukus, čak i u instant kafi bez kofeina.
“Uklanjanje kofeina može biti komplikovan deo hemije, zbog čega postoje ove veoma sofisticirane kompanije koje to rade.”
Stogodišnjica uklanjanja kofeina – 2006. – prošla je uz malo pompe u javnosti.
Barem u Velikoj Britaniji, broj ljudi koji traže kafu bez kofeina je značajno opao čak i kako se kvalitet poboljšao – dok je čak 15 odsto onih koji piju kafu biralo napitke bez kofeina 1980-ih, to je danas palo na oko osam odsto.
A postoji još jedna stvar. Iako će svaka od ovih metoda oduzeti većinu kofeina, ne postoji piće koje je u potpunosti bez kofeina.
Ako zaista želite da izbegnete bilo kakav kofein, verovatno je bolje da popijete nešto što ga uopšte nije ni imalo.
Izvor: BBC News na srpskom