– Bila je vojni sudija za vrijeme rata, ona dobro zna kakve odluke je donosila. Nije joj mjesto da uopšte bude sudija Suda BiH – rekao je Popović novinarima u Tesliću, odgovarajući na pitanje da li je neminovno izuzeće Uzunovićeve iz procesa protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora “Službenog glasnika” Miloša Lukića pred Sudom BiH.
Popović je, govoreći o tom procesu, naveo da OHR ne može donositi odluke i rješenja, dodajući da je u BiH prisutan predstavnik EU koji se zalaže za stvaranje demokratskog procesa koji bi bio u skladu sa standardima EU, te uslova da BiH postane članica te unije.
– Sa druge strane, imate takozvane protektore i takozvane visoke predstavnike koji bi da kreiraju unutrašnju i spoljnu strukturu politike BiH. To je nešto što nije dozvoljeno i nije spojivo – upozorio je Popović.
On je istakao da je suđenje predsjedniku Republike Srpske lakrdija i da se vodi na osnovu zakona koji ne postoji jer je nametnut od takozvanog visokog predstavnika koji za to nema ovlašćenja.
– To je isključivo u nadležnosti zakonodavne vlasti, bilo na nivou Republike Srpske ili Parlamentarne skupštine BiH, a nikako na nivou pojedinaca. Takva rješenja ne postoje nigdje. Bonska ovlašćenja, na koja se oni često pozivaju, su akt političkog karaktera. Dejtonski sporazum ima prednost u odnosu na norme domaćeg prava i kao takav se mora poštovati. Odlukama tih takozvanih akata političkog karaktera nije moguće mijenjati odluke pravnog karaktera – istakao je Popović.
Govoreći o postupku Tužilaštva BiH, koje je na jučerašnjem ročištu Dodiku i Lukiću uvelo kao novi dokaz kopiju Dejtonskog sporazuma i Aneksa 10 sa internet stranice UN, Popović je rekao da Tužilaštvo očigledno nije doraslo poziciji koja se od njega očekivala.
– Očigledno je da je i Sud u istoj poziciji, da su pod visokim pritiskom pojedinih ambasada i tog takozvanog visokog predstavnika. To je nešto što je sramno i ruši pravnu poziciju i Suda i Tužilaštva kao institucija koje su nastale na bazi sporazuma proisteklog iz Dejtonskog mirovnog sporazuma. To su stvari koje apriori treba odbacivati – naveo je Popović.
Na jučerašnjem ročištu Dodiku i Lukiću pred Sudom BiH branilac Goran Bubić zatražio je izuzeće sudije Sene Uzunović jer nije dozvola da se razjasni da li je dopis o izjašnjavanju za dokaze dostavljen odbrani. Do narednog ročišta pred Sudom BiH zakazanog za srijedu, 16. oktobar, biće odlučeno da li će ovaj sudski proces voditi Uzunovićeva ili neko drugi.
Iz Republike Srpske su i ranije upozoravali da Uzunovićeva ne može biti profesionalna i objektivna u predmetu protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika jer je tokom proteklog rata bila aktivni pripadnik takozvane Armije BiH – o čemu postoje materijalni dokazi.
Vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić predočio je u februaru novinarima u Banjaluci dokument koji potvrđuje da je Uzunovićeva bila pripadnik takozvane Armije BiH u Petoj brdskoj brigadi iz Neretvice kao pomoćnik komandanta za pravne poslove.
Nuždić je napomenuo da se, uprkos ratnoj prošlosti, Uzunovićeva indirektno bavila i zločinima nad Srbima. On je podsjetio da je 2012. godine tadašnji strani tužilac DŽudo Romano obustavio istragu u predmetu “Dobrovoljačka ulica”, a nakon toga je Tužilaštvo BiH formiralo predmet za koji je tužilačka komisija trebalo da procijeni na koji način će biti riješen.
– Sena Uzunović, jedan od tužilaca, glavni je inicijator da se ovaj predmet blokira i ne podigne optužnica jer se, kako je ona navela, “ne radi o ratnom zločinu” – istakao je Nuždić i napomenuo da sve to otkriva njen stav o Srbima i pokazuje da pristrasna.