Merenja koje je obavio svemirski teleskop Habl pokazuju da su Hidra i Niks, drugi i treći najveći od pet plutonovih satelita, više izduženi nego sferični i ponašaju se na sasvim drugačiji način od našeg Meseca.
“Oni se spotiču, obrću, tako da se ponekad dešava da severni pol postane južni. To je zaista veoma čudan ples”, rekao je za AFP koautor studije Mark Šouvoter sa istraživačkog instituta SETI.
Meseci ne menjaju svoja mesta u orbiti, “već orijentaciju u svemiru”, objasnio je on, dodajući da se Plutonovi sateliti “nasumice okreću u svim pravcima”.
Pluton i njegov najveći mesec Haron zajedno čine tzv. “binarnu planetu”, jedinu takvu u našem sunčanom sistemu, dok ostala četiri meseca kruže oko njih.
Razlog za ovakvo hirovito ponašanje manjih meseca su Pluton i Haron, koji stvaraju neuravnoteženo i promenljivo gravitaciono polje, navodi se u saopštenju Merilend univerziteta.
Efekat je dodatno pojačan eliptičnim oblikom ovih nebeskih tela.
“Kao dobra deca, naš Mesec i drugi sateliti smerno okreću jedno lice ka roditeljskoj planeti”, kazao je Daglas Hamilton, drugi autor studije objavljene u časopisu Nature.
“Ono što smo saznali je da Plutonovi meseci više deluju poput tinejdžera koji prkose pravilima”, napomenuo je on.
Ipak, ma koliko zamršena bila njihova rotacija, orbite Hidre i Niksa, kao i orbita Stiksa, uvek prate istu putanju.
Studija, takođe, otkriva da je četvrti mesec, Kerber, “crn kao ugalj”, dok su ostali “svetli poput belog peska”.
“Verovali smo da su svi Plutonovi meseci nastali istovremeno, od istog udara, te smo očekivali da budu slični. Sada znamo da to nije slučaj”, napomenuo je Šouvoter.
Otkrića do kojih su došli Šouvoter i Hamilton zasnivaju se na analizama snimaka koje je Habl prikupio.
Astronomi se nadaju da će im proučavanje Plutonovog sistema pomoći da objasne kako planete i sateliti nastaju i zadržavaju postojane orbite milijardama godina.
Izvor: B92