On je u istoriji zapamćen kao prvi “emancipovani dvoboj” s obzirom da su u njemu učestvovale samo žene, počevši od princeze i grofice, njihovih sekudantkinja, pa do lekarke.
Ona je zastupala mišljenje da se većina rana nanetih mačom inficira najčešće zbog delova odeće koji se tom prilikom podvuku u rane. Situacija koja je prouzrokovala ovaj sukob desila se oko detalja u organizovanju bečke izložbe o pozorišnoj i muzičkoj umetnosti.
Cela pozadina dvoboja u toplesu nije imala seksualnu konotaciju, već su razlozi za to bili isključivo medicinske prirode. U to vreme ženski dvoboji su bili retkost, ali ne i nemogući. Detalji o ovom neobičnom dvoboju objavljeni su u londnskim večernjim novinama Pal Mal Gazeta 23. avgusta 1892. godine.
U tom izveštaju se kaže da je podignuta velika lavina oko borbe dve pripadnice visokog društva iz Austrije. Napominje se da je sukob izbio između princeze Pauline, počasne predsednice bečke izložbe o muzici i pozorištu i grofice Kajlmanseg koja je bila supruga upravnika Donje Austrije i predsednica udruženja dama.
Ovaj sukob je toliko ozbiljno shvaćen, da je jedini način razrešenja bio dvoboj. Okršaj se održao u gradiću Vaduz na granici sa Švajcarskom, koji je inače bio ponuđen Papi kao utočište u slučaju da bude primoran da napusti Vatikan. Za vreme borbe u trećoj rundi učesnice dvoboja su zadobile lakše povrede, posekotinu nosa i ruke, ali su po završetku bile savetovane da se poljube i pomire, što su i uradile.
Za njihove rane se pobrinula lekarka Lubinska. Iako su princezu proglasili pobednicom dvoboja, pojavili su se dokazi da je ona posekla groficu po nosu, a sama je zadobila povredu ruke.