Naučni portali navode da su interes za učestvovanje u ovom projektu već pokazali i EU i Kina, a kompleksan program istraživanja Venere podrazumeva i slanje atmosferskih sondi i orbitalnog aparata.
Ovaj projekat ima ekonomsku računicu, ističu naučnici. S obzirom na sadašnje razmere korišćenja prirodnih bogatstava, Zemlja će se suočiti sa problemom nedostatka rudnih bogatstava, pa će njihovo “kopanje” na drugim planetama biti temelj industrije u budućnosti, javlja “Srna”.
Venera, za razliku od Marsa na kome je pronađena voda, ne daje nikakvu nadu da na njoj ima života. Cela planeta je – beživotna pustinja. Temperatura na Veneri iznosi čak 467 stepeni Celzijusovih, ali se ona nalazi u “dubokom hladu”, jer se zbog gustog sloja oblaka ne vide ni Sunce ni zvezde.
Atmosfera Venere je gotovo čisti ugljen-dioksid, a pritisak iznosi 93 atmosfere i identičan je onom u najvećim dubinama Zemljinih okeana.
U Rusiji je već formirana zajednička radna grupa koja namerava da nastavi tamo gde su stali sovjetski konstruktori, koji su 1985. godine uspeli da spuste na površinu Venere aparat “Vega dva”, svojevrsni prototip sadašnje “Venere-D”.
Saradnja “Roskosmosa” i NASA biće ekonomski i naučno isplativa, smatraju stručnjaci.
Ruski naučnici obaviće poslove koji se tiču stvaranja mobilnog istraživačkog centra na kosmičkom aparatu, a Amerikanci mogu obezbediti izdržljivost tog aparata, zahvaljujući novim materijalima koje su napravili, otpornim na agresivno delovanje atmosfere drugih planeta.
NASA još nije potvrdila učestvovanje u projektu, ali potvrđuje da su u toku pregovori o misiji sa agencijom “Roskosmos”.
(Haber.ba)