Podaci Centralne banke do kojih je došao portal CAPITAL pokazuju da privatne kompanije u BiH duguju bankama pet milijardi KM više nego što imaju depozita. Veće obaveze od depozita nisu neuobičajena pojava, ali u BiH je alarmantan ogroman nesrazmjer od čak tri puta.
Domljan: Banke novcem javnih kreditiraju privatne kompanije
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Mostaru Vjekoslav Domljan kaže za CAPITAL da je osnovni problem taj što banke nemaju konkurenciju pa tako depozite, uglavnom javnog sektora, na koje plaćaju nisku kamatu, plasiraju kroz kredite privatnom sektoru uz visoke kamate i tu ostvaruju značajan profit.
„Normalno je da su krediti veći od depozita u slučaju privatne ekonomije, ali je sporno što je ta razlika jako velika i što banke za kreditiranje uglavnom koriste sredstva javnih kompanija i javnog sektora uopšte. Na taj način privatni sektor propada jer ga je sa strane fiskalnog sistema pritisnula država, a banke sa strane finansijskog sistema“, istakao je on.
Domljan kaže da je rješenje formiranje drugih kreditno depozitnih institucija kao što su štedionice, štedno-kreditne zadruge koje bi predstavljale konkurenciju bankama kao i razvoj tržišta kapitala.
„Banke mogu smanjiti kamatne stope samo po dva osnova – da se smanji rizik sistema, a to je nemoguće dok je tu OHR, MMF i drugi ili da se uvede konkurencija, a to je formiranjem novih instuticja i razvojem tržišta kapitala“, istakao je Domljan i dodao da je zaduženost privatnog sektora u BiH relativno velika.
Pavlović: Firme prisiljene na zaduživanje
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da bi idealno bilo da firme imaju dovoljno obrtnog kapitala da ne moraju da se zadužuju, pogotovo za obrtna sredstva.
„Ali, ako ste u situaciji da su kupci bez novca, ako vam ne plaćaju dobavljači, odnosno ako se nalazite u situaciji u kojoj smo mi sada, a to je opšta besparica, onda nije iznenađenje da privreda ima tri puta manje nego što je pozajmila“, rekao je Pavlović.
S druge strane, kaže, depoziti građana rastu, što takođe pokazuje da se oni suzdržavaju od potrošnje i investiranja.
„Problem je što mi nemamo kupovnu moć i vrlo često imamo i neplaćanje faktura, što dodatno stvara problem likvidnosti kompanija, zbog čega one vrlo često moraju da obezbjeđuju gotov novac za tekuća plaćanja upravo kroz pozajmice i kredite“, naglasio je Pavlović.
On je istakao da se privreda BiH nalazi u začaranom krugu iz kojeg je jedini izlaz da vlade rapidno promijene pristup prema realnom sektoru.
Račić: Nizak koeficijent likvidnosti
Predsjednik Područne privrede komore Banjaluka Goran Račić kaže da je problem firmi u RS visoka stopa zaduženosti i nesrazmjer između obrtne i stalne imovine.
„Naša preduzeća imaju uglavnom visoko naglašenu imovinu, a tu imovinu ne prate obrtna sredstva i zbog toga sva naša privreda u krajnjem bilansu posluje sa tuđim sredstvima jer je odnos između obrtne imovine i tekućih obaveza gotovo identičan. Koeficijent likvidnosti koji je kod nas oko jedan smatra se nepovoljnim i tek kad bi on bio oko 1,5 mogli bi reći da imamo bolju likvidnost u privredi“, istakao je Račić.
On je dodao da stvar pogoršava i to što je pitanje koliko su procjene zaliha preduzeća realne i osnovane.
„To stvara sumnju u koeficijent likvidnosti koji je možda čak i niži od jedan“, istakao je Račić.
On je istakao da trenutna kreditna zaduženost firmi ne bi bila velika kada bi privreda bila efikasna.
„Glavni problem naše privrede je nelikvidnost zbog koje su firme često u situaciji da uzimaju nepovoljne kredite, kojima gase požar, a koje u nekim normalnim okolnostima ne bi uzeli“, istakao je Račić.
Direktor NLB banke Radovan Bajić kaže da je prirodno da preduzeća imaju više kredita nego depozita, naročito u nerazvijenim zemljama.
„U Evropi, u kojoj u finansijskom sektoru dominira bankarastvo je normalno da su depoziti niži od ktredita, dok se u američkoj privredi ili nekim drugim zemljama gdje je razvijenije tržište kapitala to ne može vidjeti“, kazao je Bajić.
Izvor: Capital