Za koliko će i kome biti umanjene plate i penzije zasad sa sigurnošću ne može da kaže čak ni ministar finansija, jer će se tek do kraja nedelje znati preciznija računica. Tada će rebalans budžeta, odnosno prekrojena državna kasa, stići na vladu, da bi najkasnije do 15. septembra poslanici dobili na uvid plan mjera štednje.
Prema saznanjima Politike, jedan od načelnih prijedloga je da kresanje ličnih primanja ne budu dvocifrena. To je u skladu sa najavom ministra finansija Dušana Vujovića da smanjenja neće biti veća od 10 odsto. Ono što je takođe poznato jeste da će oni koji najmanje imaju biti izuzeti , to jest da građani sa najnižim platama i penzijama neće platiti cijenu stabilizacije javnih finansija.
Na razgovorima sa sindikalcima i predstavnicima poslodavaca spominjala su se smanjenja plata i penzija od šest i osam odsto. Ipak, to nije definitivno, jer je na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda to ocijenjeno kao nedovoljno. Zapravo, predstavnike MFF je više interesovalo kolika je ušteda, a koliko će umanjenje plata i penzija biti zavisi od ostalih mjera koje će vlada primijeniti, a koje se prije svega odnose na smanjenje troškova preduzeća u državnom vlasništvu, ali i na oporezivanje sive ekonomije.
Srboljub Antić, dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF-u kaže da je potpuno neuobičajeno to što su na sastanku sa predstavnikom kancelarije Fonda u Beogradu bili i premijer Aleksandar Vučić, ali i ministri finansija Dušan Vujović, privrede Željko Sertić, državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
„To samo govori o ozbiljnosti situacije u kojoj se nalaze naše javne finansije. Kad je premijer prisustvovao sastancima sa Fondom, osim vrlo rijetko kada se otvaraju pregovori? To je ponekad radio premijer Mirko Cvetković, ali on je istovremeno bio i ministar finansija. Naša zemlja nema aranžman sa MMF-om. O programu još zvanično nije bilo riječi. Ovo nije bila posjeta misije. Ovo su samo konsultacije o budžetu. Zna se ko prisustvuje razgovorima sa članovima misije – ministar finansija i guverner sa saradnicima. Prisustvo premijera u ovom slučaju vjerovatno znači da je predsjednik vlade svojim autoritetom pokušao nešto da izgura”, ocjenjuje Antić.
On dodaje da će zbog poslednjeg klizanja kursa, pozicija ministra finansija sada biti malo relaksiranija i da će po tom osnovu budžet više prihodovati. Plaća se PDV na uvoz, normalno da kad evro više vrijedi da će i po tom osnovu biti veći priliv u budžetu, objašnjava Antić.
Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, izračunao je za „Politiku” taj efekat na budžet. Samo kod PDV-a na uvoz i kod carina sadašnji kurs će povećati prihode za tri milijarde dinara, što je relativno mala suma, ali ne i zanemarljiva. Jer, na godinu dana efekat može da bude i do 8,5 milijardi dinara.
(Politika)