Poslanik u Narodnoj skupštini Srpske, Radislav Dončić, objavio je da napušta PDP.
Kaže da iz PDP odlazi nakon 23 godina i tvrdi da je to „jedna od najtežih odluka u mom životu“.
– PDP je partija kojoj sam bio predan i uz koju sam radio i djelovao kako za dobrobit grada iz kojeg dolazim, tako i Republike Srpske. Međutim, dešavanja od juče i ona od prethodnih mjeseci su me navela na to da svoj politički rad nastavim u drugoj partiji – napisao je na Fejsbuku.
– Javnosti je jasno na šta mislim, tako da neću dalje. Svoj dalji politički rad nastavljam u Narodnom frontu Jelene Trivić, za koju smatram da je na pravom putu, odnosno, istom onom kojem i ja težim istinska borba protiv režima. Ja ne želim nikakve kompromise s režimom kojem je draži Milanović od Vučića, koji je ogrezao u korupciji, koji je Republiku Srpsku pretvorio u partiju, a sve one koji nisu za SNSD, primorao da napuste Srpsku. Nema trulih kompromisa sa ovakvim ljudima. Ili mi ili oni – tvrdi Dončić.
PDP: Sramna i kukavička Dončićeva izdaja
Preletač je preletač, izdajnik je izdajnik, a sada je jasno da je među njima i već bivši poslanik PDP-a, Radislav Dončić, koji je postao dio katastrofalne političke pojave, po čemu je Republika Srpska nažalost poznata već godinama, a zove se „papci“.
Prije nego što ovim saopštenjem zatvorimo njegovo poglavlje, želimo da podsjetimo Dončića čega smo se mi sve odrekli na njegovo insistiranje da bismo mu dali šansu da postane poslanik. Zna on dobro da su se iz aktivnog političkog života zbog toga povukli određeni ljudi od integriteta i dostojanstva, iz poštovanja prema partiji i odlukama organa. To zaboravlja, ali ga moramo pitati da li je tačno da se iza ovih „poštenih odluka“ kriju desetine hiljada „razloga“, koji su zapisani na cjenovniku političke pijace.
Jesu li ti „razlozi“ dovoljni Dončiću da ne smije pogledati u oči svoje dojučerašnje kolege i jasno reći koji je njegov put, nego se kukavički krije iza objave na društvenim mrežama? Jesu li dovoljni za izdaju partije i ljudi koji su mu dali šansu i punu podršku u svakom, ali baš svakom smislu da predvodi listu i tako uđe u Narodnu skupštinu?
Vidimo da je potražnja na političkom tržištu još uvijek aktuelna i nažalost traje već više od deceniju i uvijek ostaje ključno pitanje za sve, pa i Radislava Dončića – da li obraz ima cijenu? Za neke od nas nema, ali očigledno ima onih čiji se obraz i čast mogu kupiti. Ima očigledno onih koji pričaju o nevjeri, a vjeru za večeru prodaju, simbolično, u vrijeme najvećeg hrišćanskog svetkovanja. Juda koji se prodaju za par srebrenjaka je bilo i biće, ali znamo kako ostaju upisani u istoriji.