“Za malu zemlju kao što je Srbija, odlazak 104 sportista u Rio de Žanejro, koji će se takmičiti sa 10.500 najboljih sportista iz 206 zemalja, u 14 od 42 sportske discipline, fantastičan je uspeh. Kada bismo to gledali na nivou one stare Jugoslavije to bi bilo na nivou sličnom najboljim OI na kojima je Jugoslavija ikada učestvovala, a imala je 300 sportista”, rekao je Paspalj.
On je podsetio da je Srbija u Londonu osvojila četri medalje i šest četvrtih mesta, što je bilo jako blizu medalje.
“Princip je prost, medalje osvajaju oni koji su pravili rezultate, poslednjih godinu dana, retko, retko se pojavi neki Mujo iz Zenice za koga niko nikada nije čuo i uradi nemoguće. Po svemu što imamo i što su sportisti uradili poslednjih godinu dana imamo ozbiljnih razloga da se radujemo ovim Olimpijskim igrama”, rekao je Paspalj.
Prema njegovim rečima, četiri godine dobrog rada i dobrih rezultata, govore da medalja treba da bude više nego 2012. kada se Srbija po broju osvojenih našla na 42. mestu u svetu.
“Reći ću četiri plus jedan, bolje nego u Londonu, a svakako u sebi mislim da će to biti mnogo bolje”, rekao je Paspalj i dodao da nema ništa gore od pitanja za procenu koliko medalja će srpski sportisti doneti sa ovih OI – prvih ikad održanih u Južnoj Americi.
“Niko ne može da zna da li će se neki sportista koji je u tri najbolja ili pet, probuditi tog dana dobro i neće imati grčeve, da će uraditi ono što je radio poslednjih godinu dana i da će mu to biti dovoljno da osvoji medalju”, rekao je Paspalj.
On je dodao da je “anomalija” srpskog sporta u tome što su očekivanja preuzeta iz vremena one Jugoslavije i da je zato važno da se zna da svakome ko se kvalifikovao za OI treba čestitati i hvaliti ga, a ne samo one koji su osvojili medalju.
“Novak ako nije prvi ili vaterpolisti koji su ekstremni favoriti za osvajanje medalja ili Španovićeva, ako nisu prvi, onda smo ništa…”, podsetio je Paspalj na “stavove” nacije i podsetio da na košarkaše po povratku sa OI 1988. godine niko nije obraćao pažnju jer nisu bili prvi.
“Meni se desilo kada sam se vratio iz Seula sa srebrnom medaljom da svi kažu j…, dajte zlatne sportiste ovamo, uzeli su 14 medalja”, rekao je Paspalj i dodao da se ne sme dozvoliti da zavlada filozofija “bolje je pobediti nego učestovovati”.
Za njega bi, kako je naveo, ulazak ženske i muške košarkške reprezentacije, koje se na olimpijsku scenu vraćaju nakon skoro tri decenije u prve četiri ekipe, bio fantatičan rezultat.
“Misim da će to biti u redu, biće ok, malo i sreće, dobre igre u datom momentu… Rekao bih, da ako prođemo četvrtfinale da je to fantastičan rezultat. Ulazak u četiri ekipe, da li će biti i medalje ili ne, to je fantastičan rezultat i ne bih bio razočaran čak i da se to ne desi, ali bi to po mom mišljenju bilo super, super”, dodao je Paspalj, koji je osvojio i srebro u Atlanti 1996. godine.
On je ocenio da je Olimpijski komitet bavljenjem sportistima i njihovim potrebama, vizijom i idejama uradio mnogo sa minimumom novca koga u Srbiji nikad nema.
“Ako bi se uporedili sa prvom sledećom zemljom koja je poslala toliko sportista u Brazil njihov budžet bi bio garantovano veći jedno 30 puta”, dodao je Paspalj.
Upitan da prokomentariše problem ruskih reprezentativaca diskvalifikovanih zbog dopinga, Paspalj je rekao da lično misli, s obzirom na dešavanja u svetu, da je to deo igre velikih sila u koje se ne bi trebalo petljati, te da niko ne može da proceni da li se to stvarno desilo ili ne.
“Velika je šteta što ne idu. Ako je stvarno tako dokazano ne teba da idu, ne možeš diskvalifikovati celu reprezentaciju zarad nekoliko ljudi. Dobro je što Srbija ima antnidoping agenciju koja savesno radi, i što se srpski sportisti testiraju više puta godišnje, tako da postoji jasna i precizna slika svih koji odlaze u Rio, što znači da Srbija ne može nikad biti deo svega toga”, rekao je Paspalj.
RTS