Kanonizaciju Alojzija Stepinca lično je zaustavio papa Franja! To je drugi takav slučaj u Katoličkoj crkvi, nakon što je papa Jovan Pavle II takođe zaustavio proglašenje svetim jednog francuskog sveštenika nakon što je utvrđeno da je imao antisemitski stav. Govori ovako, za “Novosti”, bivši hrvatski ambasador pri Svetoj stolici Filip Vučak, ukazujući da će zajednička komisija Katoličke i Pravoslavne crkve početi da radi pre leta, ali da niko, u ovom trenutku, ni u Vatikanu, ne može da kaže kada će posao biti završen.
Prema rečima našeg sagovornika, sigurno je samo da do kraja rada komisije papa Franja neće donositi dalje odluke o kardinalu Alojziju Stepincu.
“Odluku da se ne nastavi postupak i Stepinca proglasi svetim papa je doneo 24. juna 2014. godine, neposredno kada je kardinal Angelo Amato objavio da je potvrđeno čudo kao preduslov kanonizaciji hrvatskog kardinala”, kaže Vučak.
Iako je bilo pritisaka da papa od svoje odluke odustane, nije se pokolebao i predložio je formiranje mešovite komisije između Katoličke i Srpske pravoslavne crkve.
Događaji oko zaustavljanja kanonizacije bili su u Vatikanu, okriva naš sagovornik, krajnje dramatični. Jedan broj kardinala bio je uveren da je sve gotovo i samo se čekao papin potpis. Kardinal Amato je čak predviđao da će Franja potpisati kanonizaciju do kraja 2014, a onda je u aprilu u Vatikan stiglo pismo patrijarha Irineja. Na osam stranica poglavar SPC detaljno je objasnio zašto smatra da je Stepinac kontroverzna osoba i izražava čuđenje da se o njemu razgovara kao o svecu. Irinej je tada jasno rekao da smatra da je reč o visokom svešteniku koji je podržavao NDH, nasilno pokrštavao pravoslavne vernike i podržavao rasne zakone.
“Za papu Franju to pismo bio je signal za uzbunu. Odmah je doneo odluku da se postupak zaustavi i provere informacije koje su stigle iz Beograda”, govori ambasador Vučak, koji je bio svedok diplomatske igre koja je usledila.
Na adresu Vatikana stigla su, zatim, i pisma predsednika Tomislava Nikolića i još jedno od patrijarha Irineja. Papa je, kada je pročitao pisma odlučio da predloži osnivanje mešovite komisije koja će detaljno razmotriti život i rad kardinala Stepinca.
Iz Zagreba je bilo više pritisaka na papu, lobiralo se od strane kardinala koji su bili bliski novom svetom ocu, a u novembru je papski nuncije iz Beograda Antonini preneo Papi poverljive informacije. Franja više nije imao nikakve dileme i odmah je odlučio da u ceo postupak uključi kardinala Kurta Koha, koji je vodio papsko veće za promociju jedinstva hrišćana. Sledila je poseta Koha Srbiji, kada je u februaru 2015. upoznao Irineja sa papinom idejom o mešovitoj komisiji.
Bio je to, svakako, i crkveni presedan, a papa je, u međuvremenu, pokazao i veliko zanimanje za približavanje dveju crkava, s obzirom na to da nije tajna da mu je jedan od ciljeva da što pre poseti Srbiju.
“Zajedničko čitanje istorije” samo je korak prema tome, a nakon toga bi se moglo realizovati i istorijsko putovanje pape Franje u Moskvu. U Vatikanu su izuzetno dobro prihvatili odluku vrha SPC da podrži osnivanje zajedničke komisije.
Hrvatski biskupi nastojali su da promene papin stav i sredinom 2015. su tražili prijem kod njega, ali Franja nije želeo da ih primi. Uradio je to kardinal Koh, a biskupi uopšte nisu o tome informisali hrvatsku javnost.
“Uradio je to katolički list “Oservatore Romano”, a u Hrvatskoj nisu prenete ni reči pape predsedniku Nikoliću da mu se ne žuri sa kanonizacijom Stepinca”, kaže Vučak.
Večernje novosti