Aleksandra Pandurević, člana Glavnog odbora SDS, je komentarišući pisanije delegata u Domu naroda PS BiH Denisa Bećirovića, koji se žali međunarodnoj zajednici na predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, kazala da o ugledu, kao i međunarodnoj podršci BiH i Srbiji najbolje govori nivo stranih investicija.
On navodi da su argumetni koje navedi Bećirović pogrešeni.
„Bećirović je ponovo pisao. Ne Vučiću, nego ambasadorima EU o Vučiću i državnoj imovini. Adresa i meta su pogrešne, kao i argumenti“, ističe Pandurević.
Ona je rekla da bi Bećiroviću bilo bolje da traži odgovor zbog čaga izostaje ekonomski napredak u BiH, napominjući da je iznos stranih investicija 2020. godine u BiH bio 320 miliona evra, a u Srbiji 3 milijarde evra.
„Prošlu godinu, Srbija je završila sa preko četiri milijarde evra stranih investicija, a BiH oko 500 miliona. To sve govori i o ugledu, kao i međunarodnoj podršci i BiH i Srbiji“, navela je Pandurević.
Prema njenim riječima Bećirović bi, da nije lijen i zadojen mržnjom prema komšijama, trebao otići na teren i objasniti biračima da Srbija trenutno pregovara sa 85 investitora, a da iz BiH sidro dižu i onih poslednjih deset što su još tu.
„Da patološki ne mrzi, pitao bi vlast u Sarajevu kako to da oni još nemaju ni projekat ni novac za dionicu autoputa ka Pazaru, a Srbija je svoju dionicu gotovo završila. Da nije ostrašćen, pitao bi zašto su nam plate i penzije mnogo niže nego u Srbiji, a samo prije osam godina su bile veće. Da nije radikalni jastreb objasnio bi biračima koliko svi ekonomski gubimo zbog odbijanja Otvorenog Balkana… Da nije licemjer i da zaista uvažava Ustavni sud, Bećirović bi se pozabavio sa 15 odluka Ustavnog suda BiH koje FBiH i BiH nisu sprovele“, poručila je Pandurević.
Da sto puta ponovljena laž ne bi postala istina, kaže ona, mislim da svi mi, svakoga dana i na svakom mjestu, moramo govoriti istinu o državnoj imovini i neustavnim odlukama Ustavnog suda BiH.
„Prvo. Član I/1 Ustava BiH govori o pravnom kontinuitetu BiH ‘koja nastavlja svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom modifikovanom ovim Ustavom i sa postojećim međunarodno priznatim granicama’. Dakle, taj član kaže da je unutrašnja struktura promijenjena. Da je to zemljište vlasništvo BiH onda visoki predstavnik 2005. godine ne bi donio tri zakona: Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom Republike Srpske, Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom Federacije BiH i Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom BiH. ‘Samo nije donio Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom Brčko Distrikta jer je tamo vrhovna vlast bio supervizor, pa je on krčmio državnu imovinu. 30.aprila 2009.godine, nalogom supervizora Rafija Gregorijana, raspolaganje državnom imovinom je prenijeto na institucije Brčko Distrikta, i tamo se državna imovina, uključujući i poljoprivredno zemljište i šume, uredno knjiži na Distrikt. Rafi je to obrazložio činjenicom da je usvojen amandman na Ustav BiH kojim je Brčko postalo kondominijum dva entiteta čime se sprovodi Konačna arbitražna odluka’ “, navodi Pandurević.
Da je to državna imovina samo BiH, pojašnjava ona, visoki predstavnik bi naložio njeno knjiženje na BiH, i ne bi koristio termine ”državna imovina Republike Srpske”, ”državna imovina Federacije”.
„Uostalom, stav Republike Srpske propisuje da Srpska ‘štiti i reguliše svojinske i obligacione odnose’. Zar je moguće da Ustav RS ima odredbu suprotnu Ustavu BiH koju Pedi Ešdaun nije izbrisao? Osim tog, OHR je 2009. godine napravio popis državne imovine i to je imovina čiji su titulari bili SFRJ, SRBiH, SSNO, SUP, IV, DPO i SIZ. Spisak te imovine nalazi se na sajtu OHR-a i na njemu nisu šume, poljoprivredno zemljište, rijeke itd“, ističe Pandurević.
Ona navodi i da prema Ustavnom sudu BiH, Srpska nema pravo na imovinu na koju imaju pravo Brčko i FBiH i da osim toga , kako je u svom izdvojenom mišljenju objasnio sudija Zlatko Miletić, Ustavni sud u svojoj odluci poistovjećuje javno dobro i državnu imovinu.
”Kad pogledamo dispozitiv odluke dolazimo do paradoksalnog zaključka da ustavna kategorija (entitet Republika Srpska) ne može biti titular jedne nekretnine (šuma i šumskog zemljišta), a svi drugi mogu. Mogu pravna lica, mogu fizička lica, a proizlazi da može i Bosna i Hercegovina, ali samo Republika Srpska ne može. Radi se o suviše ozbiljnom pitanju da bih sebi dopustio banalizovanje ovog stava, ali mi se nameće pitanje – A šta ako neko pravno ili fizičko lice pokloni šume (šumu kao katastarsku jedinicu) Republici Srpskoj? Kako će se to knjižiti u katastru? Da li smiju uopšte da knjiže u korist Republike Srpske, odnosno da li notari smiju uopšte da sačine takav ugovor? I da idemo dalje možemo zaključiti da je ovaj oblik nove nacionalizacije s entitetskog nivoa na državni nivo diskriminatoran jer nema opšti karakter, jer pak opstaje svojina pravnih i fizičkih lica, a onda možemo reći i da pravna lica koja su u svojini Republike Srpske (javna preduzeća) mogu biti vlasnici šuma i šumskog zemljišta, naveo je Miletić“, podsjeća Pandurević.
Pandurević kaže da pored gore navedenog Ustavni sud ruši diobu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i postavlja se iznad zakonodavca, nalažići mu kakav zakon treba donijeti.
„Ustavni sud nalaže PS BiH da donese zakon o državnoj imovini, a u tom zakonu da ne smijete predvidjeti da vlasnik šuma i šumskog zemljišta bude na bilo koji način Republika Srpska. Ovim je potpuno narušen princip parlamentarne demokratije i BiH je svedena na monarhiju u kojoj je monarh – Ustavni sud“, napominje Pandurević.
Prema njenim riječima, svi Denisi ovog svijeta treba da shvate da ovakav Ustavni sud ne jača BiH nego je rastače.
„I ako im je zaista stalo do BiH, kao što vole da se kite, onda treba da se posvete zadatku iz Mišljenja Evropske komisije iz maja 2019 – a to je da ispratimo strane sudije. Jesmo li ili nismo za evropski put“, upitala je Pandurević.
Sektor za politiku i medije