Ljudi su od samih svojih početaka shvatili kako im treba sistem mera i kazni kojima će da disciplinuju “nepoželjno ponašanje”, piše portalexpress.hr.
1. Kuvanje u kipućem loncu
Možete li zamisliti da se čoveka kuva živ u ogromnom loncu? Iako ova kazna nije bila toliko česta, ona je svakako jedan od brutalnijih načina pogubljenja. Arheolozi su pronašli prokuvane ljudske kosti, kao i srca, starih oko 500 hiljada godina, ali i dalje nije jasno koji je zločin uzrokovao ovakvu kaznu.
U Engleskoj je 1500-ih ovo bila legalna metoda kažnjavanja, a žrtva bi se uronila u kipuću vodu, ulje ili katran, a vatra bi se ugasila tek nakon što okrivljeni 10 minuta ne bi davali znakove života.
2. Razapinjanje
Ova je metoda bila jedna od najužasnijih oblika pogubljenja, budući da je podrazumevala dugu patnju okrivljenih. Praktikovala se od 4. veka pre Hrista, najviše kod Persijanaca i Rimljana. Osuđenik je bio vezan ili zakucan ekserima za drveni krst i ostavljen da visi, a taj prizor je trebalo da bude i upozorenje drugima da ne ponavljaju njegove zločine. Ponekad je osuđeniku naređeno da nosi svoj krst težak između 40 do 60 kg na svojim ramenima do mesta izvršenja kazne. Kako bi se osuđenici dodatno ponizili, često su na krstu bili sasvim goli. Postoje dokazi da se i slična vrsta kažnjavanja praktikovala tokom Prvog i Drugog svetskog rata, za zločine poput dezerterstva ili izdaje. Danas se na krst sa pristankom najčešće razapinju verski fanatici uprkos što se Katolička crkva tome protivi.
3. Dranje kože
Jedan od zaista najmanje civilizovanih načina mučenja je ova metoda iz srednjeg veka. U njoj bi noževima uklanjali velike delove kože sa živih zatvorenika, koji bi potom umirali od infekcije ili bi doživeli “milost” pa bi ih zaklali nožem. Najčešće su se tako kažnjavali kriminalci, zarobljeni vojnici i tzv. veštice pre oko hiljadu godina na prostorima Bliskog istoka. Žrtva je bila živa oderana, a njena koža okačena na javnom mjestu kao upozorenje drugima.
4. Sakaćenje
Ovo je jedan od najtežih oblika kažnjavanja u ljudskoj istoriji, a njome su se kažnjavali lopovi i preljubnici. Izvodilo se tako što bi se žrtvama odstranjivalo nekoliko ili gotovo svi vitalni organi jedan po jedan, a najčešće iz stomaka. Ovakava metoda se praktikovala na području Engleske, Belgije i Japana. U Japanu je ovakva slična metoda postala i ritualni način samoubistva samuraja koji se naziva “sepuku”. U kasnom srednjem veku, ovom metodom se nije samo ubijalo, već su se i mučili ljudi uz pomoć male izgladnele životinje, na primer miša ili pacova, koji bi bili stavljeni na otvoreni abdomen žive žrtve.
5. Smrt na točku
Katarinin točak bila je poznata sprava za pogubljenje u razdoblju srednjeg veka, i koristila se sve do kraja 19. veka. Nastala je u staroj Grčkoj, ali koristilo se u celoj Evropi tako da se žrtva vezivala za drveni točak sa raširenim udovima. Potom bi se gvozdenim čekićima lomile kosti osuđeniku dok se točak okretao. Žrtva bi bila živa, ali gotovo polomljena, a ponekad joj je krvnik zadao udarac u trbuh ili prsa, što se nazivalo “udarcem milosti”, pa bi nakon toga osuđenik bio zadavljen.
6. Nabijanje na kolac
Ovaj oblik brutalnog pogubljivanja koji su praktikovali Rimljani, Kinezi, Grci i Turci u srednjem veku. Zbog velike količine brutalnosti takva se kazna retko izricala. Žrtva je probijena našiljenim drvenim štapom od rektuma do usta, uzrokujući brojna unutrašnja krvarenja i bolnu smrt. Potom su ih bacili u grobnice, a ponekad je pre izvršenja kazne žrtva sama morala da iskopa svoj grob.
7. Smrt pod petama slona
Ova silovita metoda pogubljenja bila je česta u pravosudnom sistemu južne i jugoistočne Azije pre 4000 godina. Takođe su je koristili i Rimljani, a osuđenik bi se zavezao za tlo, pa bi zatim pustili jednog ili nekoliko slonova da hodaju preko njega.
Blic.rs