U izdanju američkog časopisa Elle objavljeno je pismo anonimnog muškarca, koje otvoreno govori o raspadu njegovog braka. Ono pruža jedinstvenu perspektivu povređenog muškarca, kao i doživljaj bračne izdaje iz ugla pripadnika “jačeg pola”, a razbija predrasude kako su muškarci češće ti koji varaju, kao i da ih prevara manje boli.
“Tri nedelje nakon što mi je supruga rekla da ima ljubavnika, odlučio sam da kupim nove pantalone. Za odraslog čoveka u normalnim okolnostima, ovo ne bi bio poseban događaj. Ali, ja nikad nisam bio nešto sposoban u kupovini za sebe, a odnedavno su i svakodnevne radnje postale mnogo komplikovanije za mene” – počinje svoju ispovest anonimni muškarac.
Pre njene afere, nosio je jedne pantalone dok se ne bi potpuno izlizale, a sada su mu trebale nove, jer mu je bila potrebna manja veličina:
“Čim sam shvatio da me vara i zamišlja potpuno nov život za sebe, počeo sam da mršavim. Prve nedelje sam bio previše zbunjen da bih razmišljao o hrani. Počeo sam ponovo da pušim, što je ubilo ostatak mog apetita. U isto vreme, počeo sam da postavljam lični rekord u sklekovima, trbušnjacima i trčanju. Opsesivno vežbanje bilo je više način da se zaokupim, sagorim tugu i ljutnju, nego pokušaj da se dovedem u formu. Ali, izgubio sam sedam kilograma. Vrat mi je bio tanji. Celo lice mi je izgledalo grublje, možda od treninga plakanja” – iskren je on.
A onda se vratio na sam početak, 18 godina ranije:
“Upoznali smo se i postali najbolji prijatelji na prvoj godini faksa. Prošle godine smo shvatili da smo zajedno više od polovine svojih života. Takođe, shvatili smo da smo oboje nesrećni i ne znamo zašto. Poslednje dve godine provodio sam svoja jutra nesposoban da počnem da pišem knjigu, poslepodne kao urednik koji surfuje internetom, a večeri dremajući ili ljubomorno čekajući da mi se žena vrati kući, dok bi vikend proveo na kauču. Ona je bila depresivna, s povremenom tabletom za smirenje i napadom panike. Uvek mi je govorila šta bih trebao da uradim, a ja nisam. Užurbano smo večerali bez tema za razgovor osim o TV programu” – priča mukarac.
Za razdor koji se među njima napravio, on je krivio posao – njegov koji je propadao, njen koji je napredovao. Krivio je i starenje, samo nije primetio da je njihov odnos sam po sebi problem, dok ga nije sačekalo njeno šokantno saopštenje:
“Par dana pre naše osme godišnjice, na večeri u restoranu, ona je objavila da naš brak više ne funkcioniše. Sećam se svog ubrzanog pulsa više od detalja razgovora, ali jednu stvar ipak pamtim. Rekla je da smo izgubili “zajednički cilj”. Šta to znači? Je li to svojevrsni simbol ljubavi?” – pita se povređeni muž i opisuje situaciju u detalje:
“Njen ton je bio čvrst i s jasnim ciljem, nije spomenula reč “razvod”, ali je nije ni isključila nakon što sam je ja spomenuo. Tresao sam se. Osećao sam hladnoću. “Odakle ovo? Postoji li neko drugi?”. Protresla je glavom, nisam imao pojma da laže. Do kraja večeri je pristala na odlazak kod bračnog savetnika, pod uslovom da i ja sam odem kod psihijatra”.
Ovaj par je imao uobičajene ciljeve – prelepo venčanje, divnu kuću, decu. Od potomstva su na kraju odustali, nakon bezbroj pokušaja veštačke oplodnje.
“Inspirisan novom idejom braka kao projekta, promenio sam se malo i na površne načine. Moja slaba odlučnost da joj pokažem svoj trud svodila se na bezvezne pokušaje. Potrudio sam se za našu godišnjicu, znajući da će to biti svojevrstan test, odabrao lep kafić u kojem ćemo popiti vino. Nakon toga, ona je predložila restoran, pozvala nam taksi i gledanje zalaska sunca nakon večere. Do tada je već, što je kasnije priznala, spavala s njim nekoliko puta nedeljno proteklih mesec i po dana. Nisam primetio puno promene u njenom ponašanju. Pamtim neka prijatna iznenađenja – ona su možda samo bili gest prevaranta koji želi da prikrije šta radi, a možda i istinski trud da se ponovo povežemo” – priseća se prevareni čovek.
On navodi i da je najbolja njena ideja bila dvonedeljni put na Kostariku, prvi odmor u poslednje dve godine. Deset dana pre puta i tri dana pre prvog sastanka kod bračnog savetnika, rekla mu je istinu.
“Počela je da plače i reči su izašle. Prvi poriv mi je bio da je zagrlim i kažem da sigurno to nije lako priznati. Pitala me je zašto sam tako ljubazan. Nisam znao. Bila je to mešavina instinkta, ljubavi i poricanja. Pretpostavio sam da se afera svodila na seks i da je gotova. S obzirom na moje mane, možda sam čak i osetio blago olakšanje što mi žena ipak nije tako savršena. Tek nakon par minuta sam shvatio da možda više i nemam ženu. Tada sam počeo da plačem i preklinjem je da ne odlazi. Prvi put me je videla da plačem” – priča razočarani muškarac.
“Sutradan mi je rekla ono što nisam očekivao – on je 20 godina stariji od mene. Postavio sam puno pitanja, a ona je odgovarala bez ustezanja – zarađuje dvostruko više nego ja, ali nije bogat, možda se seks s obojicom u isti dan dogodio jednom ili dva puta, ali se zbog toga osećala užasno. Nadao sam se da će je pričanje tih detalja povrediti više nego mene koji sam ih slušao. Želeo sam da se postidi, ali njeni odgovori su, na moje zaprepašćenje, bili bezbojni. Naravno da sam bio ljut. Ono što je uradila je bilo okrutno, detinjasto i glupo, ali bilo me je strah to da izgovorim kako joj ne bih dao još jedan motiv da ode”.
Povređen, rekao je supruzi da što je ljubavnik stariji znači da je i bliže smrti, na šta se ona distancirano nasmešila. Rekla je i svakakve stvari, ali reči koje je najglasnije čuo jer su najviše bolele, jesu da je razgovor i seks s njim bio prirodan i spontan. Još jedna reč koju je upotrebila, koju je on video kao najveću pretnju bila je da joj daje “sigurnost”.
“Prvo sam mislio da pati od iluzija, zaluđenosti. Potom me je počeo uznemiravati osećaj da je otkrila kako je osećati se ponovno spontano, seksi i spremna da prihvati nekog drugog. Je li moja žena zaljubljena? U trenutku besa skinuo sam svoj venčani prsten i rekao joj da ga zadrži dok se ne odluči. Otišla je da spava kod prijateljice, a ja sam uz cigarete i alkohol sam u stanu pogledao snimak naše svadbe. Ona je bila tako lepa. Suze su krenule same i počeo sam da osećam olakšanje, sve dok nisu ostali samo tragovi soli na mojim naočarima” – otvoreno piše ovaj tužni muškarac.
“Zašto si to radio?” – pitala je nakon što sam je priznao da je gledao video, jer je negde pročitao da je dobro podsetiti ženu koja vas je prevarila na stara dobra vremena i sreću. “Bilo je to sjajno venčanje” rekao je, na šta je odgovorila “naravno da je bilo, sama sam isplanirala celu stvar”.
Nakon toga, on je počeo da poziva suprugu da se vide na pikniku, u pozorištu, da otputuju i pristala je. On kaže da je tu bilo svega – nespretnih pokušaja seksa, pomirenja, nežnosti, ali iznad svega, iskrenih razgovora. I zbližili su se, igrajući igru ponovnog upoznavanja:
“Igra stranaca prešlo je iz zabave u frustraciju, tako da smo preispitivali i najbezazleniji razgovor između nas, ne znajući je li u redu nazvati, poslati poruku ili uzeti jedno drugo za ruku. Bilo je teško boriti se sa starim navikama, međutim, počeo sam da verujem da je promena moguća. Kao da su se delovi mog mozga probudili, a tuga je iz one koja slama dušu prešla u neki drugi oblik. Više sam odlazio iz kuće i manje smo vremena provodili zajedno. Posvetio sam se hobijima i pisanju kao što nisam već dugo. Dao sam joj njenu slobodu i ona meni moju. Svaki naš razgovor i druženje odjednom nam je oboma više značilo. Ponovo sam počeo da slušam muziku i u svakoj pesmi pronalazio našu priču. Nakon jedne večeri svađe, pustio sam neku pesmu, a ona je počela da pleše. Uz baladu smo plesali zajedno, sve dok nije počela da plače na mom ramenu i zamolila da ugasim muziku”.
Ovaj muškarac tvrdi da ovo nije esej o tome kako prevara može spasiti brak. Još nije dobio svoj prsten nazad. Ponekad mu žena otvoreno kaže da još uvek želi da bude s ljubavnikom. U trenutku pisanja ovog pisma, njena afera nije tehnički gotova, ona je “na pauzi”.
“Pitam se kako smo uopšte dospeli ovde? Nije sve moglo biti moja krivica. Mora da postoji i nešto u njoj, nešto što je dok smo pokušavali odrasti zajedno, promenilo dinamiku naše veze iz početnog prijateljstva u paralizirajući ples. Mora da njene slabosti dopunjuju moje, možda je to potreba da se odvrati od vlastite teskobe i nesigurnosti, tako što brine o nekom “lošijem”. Sebičnost njene afere mogla bi promeniti ideju toga da sam ja lošiji” – zaključuje muškarac.
Ako postoji budućnost ovog braka, onda ona mora biti završetak onog što je bilo i početak iznova, pod novim uslovima, kao odrasli ljudi s više hrabrosti za svađu, razgovor i izražavanje svog mišljenja. Shvatanje toga šta jedno drugom znače sada može postati “zajednički cilj”. Šta će biti, ne zna se, ali njena afera nije presudila našem braku, to jedino možemo učiniti mi – objasnio je prevareni suprug.