U varšavskoj Palati kulture i nauke u novom varšavskom muzeju tegle svih mogućih oblika, boja, dezena i veličina, tipova zatvaranja razvrstane su u tematske sekcije.
„Kućne tegle“, „Botanika u tegli“, „Lekovi ne samo iz apoteke“, „Špajz“, „Kozmetika iz tegle“ neke su od sekcija koje pokazuju za šta sve je služila jedna obi?na tegla, a one bizarnih oblika ili ukrasa dobile su svoju posebnu sekciju čudesnih tegli.
„Kada su ljudi prešli sa nomadskog na sedelački način života pojavio se problem kako da sačuvaju hranu. Prvi prototipi tegli, razne tikve i ćupovi pojavili su se još kod drevnih Sumera u Mesopotamiji. Usledile su amfore… Pravu prekretnicu donela su, međutim, tek napoleonska vremena“, rekao je kustos Muzeja tegli Marek Tračik.
Napolen je, prema rečima Tračika, za potrebe prehrane svoje armije obećao veliku nagradu od nekoliko stotina hiljada franaka onome ko nađe način da očuva što duže namirnice za vojsku i tako su rođene prve prave tegle.
„Tegla je simbol međugeneracijske solidarnosti i dobrog jela, a takođe tehničkog napretka, jer zahvaljujući njoj ljudi mogu da čuvaju hranu i mirno prežive vremena velikih kriza“, objasnio je Tračik.
Da baš u Varšavi, pomalo iz inata otvore takav muzej, prvi na svetu, osnivače je navela i uvredljiva kampanja jednog političara koji nije želeo da dođoši koji nisu rođeni Varšavljani dobiju pravo glasa na referendumu za smenu gradonačelnice i pogrdno ih javno nazvao teglama, pošto se sa vikenda provedenog kod rodbine na selu vraćaju u Varšavu sa teglama domaće hrane.
(RTS)