Evo kako drevni „lek“ može da postane moderni adut u borbi protiv raka, uz malo naučne fantastike.
Naučnik Univerziteta u Ilinoisu Dipanjan Pan sa svojim timom došao je do otkrića koje bi moglo da zaustavi umnožavanje ćelija raka, sudeći prema studiji prezentovanoj na konferenciji Američkog društva hemičara.
Istraživanje je još u ranoj fazi, ali je, u okviru laboratorijskih ispitivanja zabeležen veliki uspeh u zaustavljanju umnožavanja ćelija raka dojke i melanoma.
Panova tehnika uključuje i upotrebu nanotehnologije da bi se dobio sintetisani element sličan otrovu koji proizvode pčele, zmije i škorpije, piše Si-En-En.
Vekovima se u tekstovima opisivalo na koje načine su lekari koristili otrove da bi lečili bolesti.
Starogrčki pisac Plinije Stariji opisao je korišćenje pčelinjeg otrova kao leka za ćelavost.
U osmom veku, lekari su koristili žaoke pčela da bi izlečili giht Karla Velikog. U tradicionalnoj kineskoj medicini, otrov žaba korišćen je kao lek protiv raka pankreasa, pluća, jetre i debelog creva.
Ljudi koji se bave praktikovanjem alternativne medicine na Kubi koristili su otrov škorpije u borbi protiv moždanog tumora.
Najveći problem koji se javlja prilikom lečenja otrovom jesu propratni neželjeni efekti. Kod uboda pčela, na primer, koža postaje bolna i otečena jer melitin, glavni toksin pčelinjeg otrova, uništava ćelijske membrane, a može doći i do zgrušavanja krvi i oštećenja srčanog mišića i nervnih ćelija.
Svojstva otrova zaslužna za ubijanje ćelija raka uništavaju i zdrave ćelije, otprilike isto kao što hemoterapija, uništavajući ćelije raka, izaziva i oštećenje zdravih ćelija i bolne propratne efekte.
Ali Panova laboratorija razvila je tehniku koja omogućava izdvajanje određenih proteina i peptida u otrovu, tako da otrov može da spreči razmnožavanje ćelija raka bez posledica. Njegova laboratorija otkrila je i kako da sintetiše ove korisne ćelije.
Sintetički materijal se prenosi do ćelija raka upotrebom nanotehnologije. „Zahvaljujući tome što je ceo toksin kamufliran kao deo nanočestice, moguće je zaobići zdrave ćelije jer ga privlače samo ćelije raka“, kaže Pan.
Drugim rečima, pošto je tako tesno upakovan u nanočesticu, nemoguće je da procuri i izazove probleme.
Prilepljene za ćelije raka, ove nanočestice sa sintetisanim otrovom mogu ili da uspore ili da zaustave njihovo umnožavanje i na taj način spreče širenje raka. Čini se da čestice u pčelinjem otrovu zaustavljaju naročito matične ćelije raka.
„To je ono što nas interesuje – te ćelije uzrokuju metastazu i vraćanje raka“, objašnjava Pan.
„Ako možemo temeljnije da uklonimo rak koristeći ovu tehniku, imamo potencijalno bolji tretman za lečenje raka“, ističe Pan.
Za razliku od hemoterapije, ovakva terapija bi, u teoriji, trebalo da utiče samo na ćelije raka. Ako se ispostavi da je efikasna, prirodne komponente koje ulaze u sastav otrova mogle bi da postanu osnova za čitavo obilje lekova namenjenih lečenju raka.
Panovo istraživanje temelji se na velikom broju naučnih otkrića, koja su pokazala da toksične materije iz otrova mogu da unište ćelije raka bez razaranja zdravih ćelija.
Na primer, doktor Semjuel Viklajn sa Univerziteta „Vašington“ u Sent Luisu pomogao je u razvoju „nanopčela“, koje su testirane da bi se ustanovilo da li mogu da isporuče sintetisanu verziju toksina koji se može naći u pčelinjem otrovu do ćelija raka prostate.
Panova laboratorija planira dalje da istraži dejstvo sintetisanog otrova, u kombinaciji sa nanotehnologijom na ćelije raka kod pacova i svinja.
Ukoliko se pokaže da je metod lečenja efikasan, biće isproban i na ljudima. Pan predviđa da bi taj korak mogao da se dogodi za tri do pet godina.