Profesor je za Danas govorio o klimatskim promenama kao o globalnim promenama i njihovom uticaju na poplave, suše, klizišta i poplave.
Prošlogodišne poplave u Srbiji bile su lokalna manifestacija posledica globalnih promena, a prevencija katastrofa i ublažavanje njihovih posledica postaje prioritet na najvišim političkim nivoima i u medunarodnim organizacijama, rekao je Simonović, koji je u Beogradu održao predavanje povodom izlaska publikacije “VODE SRBIJE – u vremenu prilagodavanja na klimatske promene”.
Publikaciju je izdala Agencije za zaštitu životne sredine.
Simonović je rekao da postoji velika saglasnost u tome da će klimatske promene izazvati veću učestalost ekstremnih posledica kao što su poplave, suše, klizišta i požari.
Razlog zašto umesto o klimatskim promenama govori o globalnim, je što se modifikacijom hidrološkog ciklusa menjaju fizički uslovi u kojima se voda formira i zatim to diktira promenu uslova pod kojima treba tom vodom upravljati, rekao je profesor.
Kao primer je naveo činjenicu da se globalna temperatura menja i da je, kako kaže, očigledno u porastu.
“Ako uporedimo površinu Arktika pod ledenim pokrivačem iz septembra 1979. i 2012, smanjenje površine pod ledom iznosi otprilike 30 odsto, a to znači da je za 23 godine na Arktiku nestala trećina površine pod ledom”, rekao je Simonović.
On je dodao da je na predavanju pokazao sliku ulovljenog belog medveda 2006. godine na severu Kanade koji nije bio beli medved, nego mešavina belog medveda i grizlija.
Kada je ulovljen, uradena je DNK analiza i konstatovano je da je to već druga generacija mešavine izmedu grizlija i polarnog medveda, a te dve vrste nikada nisu delile oblast u kojoj su živele.
“Lovci i stanovnici severne Kanade već imaju ime za ovog medveda, on se zove grolar – grizli i polar, nova vrsta koja je nastala promenom uslova u regionu”, kaže Simonović.
Prema njegovim rečima, izazov u upravljanju vodnim resursima je upravljanje sistemom, kroz pojedince, organizacije i društvo u okviru životne sredine, tako da se postigne najbolji mogući rezultat.
On preciizira da do sada u Srbiji ne postoji takav opšti model za upravljanje vodnim resursima i da Publikacija VODE SRBIJE… predstavlja prvi, značajan korak u pravcu iznalaženja pravog upravljačkog modela i identifikacije uslova za njegovu primenu u vodoprivrednim aktivnostima u Srbiji.
List takođe navodi da su u Srbiji od 2000. godine od prirodnih nepogoda najučestalije bile poplave (53 odsto) i ekstremne temperature (27 odsto), zatim slede zemljotresi (13 odsto) i epidemije (sedam odsto).
Prema jednom međunarodno komparativnom (GAIN) indeksu koji pokazuje koliko je pojedina država osetljiva na klimatske promene i koliko su vlast, društvo i ekonomija te zemlje u stanju da se nose sa globalnim rizicima, Srbija se nalazi na 58. mestu po osetljivosti i 73. po spremnosti da odgovori na globalne neizvesnosti.
Medu prvih deset su sve skandinavske države, a tu su i Velika Britanija, SAD i Nemačka.