Stručnjaci Arheološkog parka u Pompeji su, na lokalitetu katastrofalne erupcije Vezuva iz 79. godine, rekonstruisali savršeno očuvanog konja, koga je monstruozno snažan piroklastični tok (veoma brz tok vrelog gasa i stena), temperature do 400 stepeni Celzijusa, ubio u trenutku.
Spasa mu nije bilo, jer se lavina užarenog gasa, pepela i kamenja sručila brzinom od oko 300 kilometara na sat. Životinja je u trenutku tragedije, očigledno, bezbrižno spavala u svojoj štali i nije bila svesna šta joj se dogodilo.
Pronalazak ovog konja je arheolozima neprocenjiv za rekonstrukciju života rimskog društva. U istoj vili, koju su arheolozi pažljivo otkopali, pronađene su četiri sobe, drveni krevet, čak i jedan grob odrasle osobe, sa očuvanim kosturom.
Pored toga, pronađena je i cela jedna ulica sa vilama koje su imale velike balkone.
Arheolozi su i ranije pronalazili životinje koje je erupcija vulkana ubijala jednako nezaustavljivo kao i ljude. Ipal, ovo otkriće je takvo da će njegov izgled biti moguće rekonstruirati do poslednjih detalja.
Konj je arheologe iznenadio svojom veličinom od samo metar i po. Uprkos tome, po svoj prilici se radilo o odrasloj životinji, koja verovatno nije bila skromnih dimenzija za antička doba.
Arheolozi su životinju rekonstruisali na isti način na koji su rekonstruisali i ljude. Kada bi naišli na šupljinu u stvrdnutoj lavi, pažljivo bi je ispunili gipsom ili plastičnom masom, sačekali da se stvrdne i tako dobili savršeni otisak.
To je metoda koju je još krajem 19. veka izmislio je italijanski arheolog Đuzepe Fioreli, koji je bio fasciniran položajem tela i ruku, kao i ekspresijom emocija žrtava koje su ostale zaustavljene u pokretu tokom skoro 2.000 godina.
Arheolozi su, ovom metodom, uspeli da do sada rekonstruišu i ostatke pasa i svinja iz perioda starog Rima.