Prvi izbor za mis Jugoslavije održan je 1926. i tada se čulo za Italinu Lidu, odnosno Idu Kravanju iz Divače kod Trsta.
Ida je pobedila na izboru za mis Ljubljane, a zatim postala i mis Slovenije.
Njoj je, ako je sudeći po pričama koje su ostavljene u amanet iz starih vremena, majka zabranila učešće na finalnom izboru za najlepšu Jugoslovenku, ali je ona poslednjim vozom stigla u Zagreb u trenutku kada je žiri već birao najlepšu od tri finalistkinje.
Međutim, mladoj gospođici Kravanji je taj dolazak u Zagreb promenio život. Njenu lepotu primetili su nemački filmski producenti, pa je nakon kraćeg ubeđivanja sa majkom, koja joj je branila put u Berlin, tada 20-godišnja Ida pobegla od kuće i vozom otputovala za Berlin, gde je potpisala ugovor sa jednom producentskom kućom.
– Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku – prisećala se Ita svog prvog iskustva.
Kada je poželela veću ulogu, raskinula je ugovor i potpisala novi sa drugom produkcijskom kućom, koja je od nje zahtevala da promeni ime. Tada se „rodila“ glumica čije je ime poznato ljubiteljima ukrštenih reči – Ita Rina.
Dva najznačajnija filma Ite Rine su “Erotikon” iz 1929, priča o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice u češko-nemačkoj koprodukciji, koji je, pored nje, proslavio i mladog češkog reditelja Gustava Mahatija, i češki klasik “Tonka zvana vešala”. U ovom filmu iz 1930. Ita je glumila prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje.
Želeo ju je Holivud ali je zbog verenika rekla “ne”. Na vrhuncu slave, 1931, glumica se udala za inženjera Miodraga Đorđevića. Nameravala je da napusti glumu, a promenila je i veru, prešavši u pravoslavlje. Posle venčanja promenila je ime u Tamara Đorđević i nastavila je da živi u Beogradu.
Bila je i veliki patriota, većina njenih filmova je snimnljena u Jugis, a malo je nedostajalo da zbog patriotizma završi u nacističkom zatvoru.
Tada joj je u pomoć pritekao tadašnji ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije i nobelovac – Ivo Andrić.
Sve se desilo u leto 1939, tokom snimanja filma “Centrala Rio”. Ita je u to vreme morala da dokazuje i da nije Jevrejka.
Na snimanju je uz nju neprestano bio neki gestapovac, koji je ubrzo počeo sa verbalnim provokacijama na temu Jugoslavije. Ne znajući ko je taj čovek, Ita se s njim žestoko posvađala. Ovo je bilo prilično opasno jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Kada je otkrila ko je ovaj čovek, Ita se obratila tadašnjem ambasadoru Kraljevine Jugoslavije, Ivi Andriću, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.
Njena poslednja uloga bila je u filmu “Rat” u kojem je glumila sa Batom Živojinovićem.
Ita je imala sina i ćerku, a šezdesetih se povukla iz javnog života i preselila se u Budvu. Preminula je u maju 1979. tokom velikog zemljotresa od asmatičnog napada. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju.
blic.rs