Više od 2.000 godina kasnije arheolozi su otkrili kosti čoveka kome su dali ime Pamfilos. Oni pretpostavljaju da je imao oko 20 godina kada je brod na putu od Male Azije do Rima doživeo katastrofu kod sićušnog grčkog ostrva Antikitera, između Krita i Peloponeza.
Prilikom nesreće koja se dogodila u prvom veku pre nove ere, teret broda se rasuo po morskom dnu. Tu je ležao sve do 1900. godine, kada su ga, tragajući za morskim sunđerima, slučajno otkrili ronioci. Od tog trenutka do danas izvađeni su zadivljujuće bronzane i mermerne statue, ukrasni predmeti od stakla, grnčarija, zlatni nakit i takozvani Mehanizam sa Antikitere, za koji se veruje da je neka vrsta drevnog računara za predviđanje nebeskih događaja, kao što su pomračenja i lunarni i solarni ciklusi.
Nakon otkrivanja ljudskih kostiju, naučnici prvi put imaju razloga da se nadaju da će sekvencirati DNK žrtve drevnog brodoloma. Ukoliko se ispostavi da nađene kosti sadrže očuvani DNK, to će dovesti do novih saznanja o zlosrećnim putnicima potonulog broda.
– Ovo je najuzbudljivije naučno otkriće do sada na ovom mestu. Pretpostavljamo da je ostao zarobljen u brodu koji je potonuo i da je brzo zatrpan na morskom dnu, jer kosti u suprotnom ne bi ostale očuvane – izjavio je Brendan Foli iz Okeanografskog instituta Vuds Hol koji istražuje mesto nesreće zajedno sa arheolozima Uprave za podvodnu arheologiju grčkog Ministarstva kulture.
Nađene kosti bile su nabacane jedne na druge, kosti ruku ležale su na kostima nogu. Lobanja, zubi i fragmenti rebara bili su pored. Slomljena grnčarija i delovi drugih artefakata bili su razbacani okolo. Ispod naslaga je zarobljeno još kostiju, ali je rizično iskopavati ih zbog opasnosti od podvodnih klizišta.
Foli je nađenog čoveka nazvao Pamfilos, zato što je često grčko ime, koje znači “prijatelj svih”, urezano na šolji ukrašenoj erotskim prizorom nađenoj u blizini prilikom ranije ekspedicije. Ta šolja je dokaz da je najmanje jedna osoba na brodu bila pismena i da se vlasnik možda plašio da bi neko mogao da mu ukrade piće.
– Ne znamo da li je on bio vlasnik šolje, ali znamo da je na brodu bio Grk koji se tako zvao – kaže Foli.
Drevne kosti su tamne crvenakostosmeđe boje, a boju su promenile ili zbog starosti, ili zbog toga što su apsorbovale gvožđe oslobođeno sa obližnjih artefakata. Neke kosti su se raspale pri dodiru poput mokre krede, ali su mnoge druge, uključujući i kosti nogu, potpuno sačuvane.
Budući da su znaci trošenja zuba zanemarljivi, a kosti lobanje nisu potpuno srasle, naučnici zaključuju da je čovek imao najviše 25 godina. Debljina butne kosti ukazuje na to da je reč o muškarcu. Pretpostavlja se da su kosti sačuvane zahvaljujući tome što je brod odmah duboko potonuo nakon čega je zatrpan blatom koje se posle broda otkotrljalo niz liticu.
Ovo nisu prve kosti nađene u olupini – Žak Kusto je još 1976. izvukao gomilu fragmenata kostiju – ali su novooktkriveni ostaci mnogo kompletniji i, kako se čini, znatno bolje očuvani.
U prošlosti arheolozi nisu imali odgovarajuću opremu koja bi im omogućila da saznaju što više na osnovu ljudskih ostataka, ali danas je drugačije.
– Ljudski ostaci su postali izvor informacija koji nam otkriva neverovatne stvari o prošlosti. Makar u pitanju bila samo jedna osoba, ona nam može otkriti mnogo toga o posadi. Odakle su došli? Ko su bili ti ljudi? – izjavio je za “Gardijan” Hanes Šreder iz Prirodnjačkog muzeja Danske, koji pomaže Foliju.
Na svu sreću, među nađenim ostacima je i tzv. “piramida” (pars petrosa), čvrst deo lobanje iza uveta. Zbog velike gustine i činjenice da ne propušta vodu i mikrobe, Šreder u nju polaže najveće nade kada je u pitanju otkrivanje netaknutog DNK. Uz dozvolu grčkih vlasti, on će pokušati da izvuče genetski materijal, a tajnu bi mogao da razreši pre kraja godine.
Potvrđivanje pola osobe trebalo bi da bude jednostavan zadatak. Međutim, mnogo će biti zanimljivije otkrivanje njenog porekla. Naoružan potpuno sekvenciranim DNK, Šreder će pomoću geografskih mapa genetskih varijacija moći da utvrdi odakle je Pamfilos: iz Levanta, iz kontinentalnog dela Grčke, iz Severne Afrike, ili iz Crnomorske regije.
(Blic – bigportal.ba)