Evropska komisija bi naredne sedmice trebalo da dobije sva imena za novi saziv, a tada bi trebalo i konačno da se zna hoće li Oliver Varheji, sadašnji ambasador Mađarske u EU, postati novi komesar za proširenje.
Kako javljaju briselski mediji upućeni u stanje pregovora o novom sastavu Komisije, Ursula fon der Lajen, buduća predsjednica Komisije, još nije odlučila da li će mu ponuditi ovu poziciju, ističući da je prošlog četvrtka imala razgovor s Varhejijem, ali da nije bilo izjava za javnost.
Mađarski portali bliski Fidesu, vladajućoj stranci mađarskog premijera Viktora Orbana, ističu da Vlada te zemlje nema nikakvu namjeru odustati od resora proširenja, uz napomenu da imaju najveću ekspertizu i iskren interes da pomognu zemljama zapadnog Balkana na evropskom putu.
Mnogi analitičari i evropski zvaničnici, o čemu su “Nezavisne” opširno pisale, naglasili su da je predavanje resora proširenja Mađarskoj znak da se ne očekuje da će zemlje zapadnog Balkana za mandata naredne Evropske komisije napredovati ka EU, čemu se zemlje Višegradske grupe protive.
Naime, neke zemlje poput Francuske i Holandije žele usporiti proces proširenja, nezadovoljne količinom sprovedenih reformi.
U najnovijem pismu koje su zajedno napisali ministri spoljnih poslova Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke – Jacek Čaputovič, Peter Sijarto, Tomaš Petriček i Miroslav Lajčak, pozvali su evropske zvaničnike da ne blokiraju put zapadnog Balkana ka EU.
Naime, kako smo nedavno pisali, očekuje se da ministri spoljnih poslova danas neće odobriti BiH narednu fazu u evropskim integracijama, a čak je dovedeno u pitanje i zeleno svjetlo za Sjevernu Makedoniju i Albaniju.
“Integracije zapadnog Balkana u EU su u političkom, ekonomskom i bezbjednosnom interesu EU. Pregovori su dugoročan proces koji će EU pružiti dovoljno mogućnosti da ispita stanje kandidata u smislu reformi, uključujući i one najvažnije u oblasti vladavine prava”, naglašeno je u zajedničkom pismu.
Njemački mediji pišu da još nije izvjesno da će Varheji biti novi komesar za proširenje, ali takođe upozoravaju da će plan Fon der Lajenove da 1. novembra preuzme novu komisiju doći u pitanje ako se rješenje novih kandidata ne nađe brzo, bez ulaženja u konflikt sa zemljama članicama koje predlažu kandidate.
Ističu izjavu Katarine Barli, njemačke potpredsjednice Evropskog parlamenta, da se još ne može reći da li će nova komisija startovati na vrijeme, kao ni to koje resore će kandidati na kraju stvarno i dobiti.
“To će zavisiti od toga koga će nominovati zemlje čiji su kandidati odbijeni. Međutim, ja ne vidim u tome nikakvu zabrinutost već izraz jakog parlamenta”, naglasila je ona.
Upravo ovaj “izraz jakog parlamenta” brine Orbana, ali i Emanuela Makrona, francuskog predsjednika, čija je kandidatkinja takođe dobila odbijenicu Evropskog parlamenta, koji su imali sastanak u Parizu.
“Nije više glavna briga Mađarska evropskim zvaničnicima, već politička kriza između Evropske komisije i Evropskog parlamenta”, rekao je Makron nakon sastanka, kako prenose francuski mediji.
Da li je politika proširenja mrtva ili ne, ostaje da se vidi, a Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, tvrdi da bi napredak u proširenju trebalo da se vrednuje konkretnim rezultatima u procesu.
Ako napretka nema, prema njenom mišljenju, BiH ne treba da dobije zeleno svjetlo za narednu fazu.
“Ukoliko nam se gleda kroz prste pa u EU zatvaraju oči na naš nerad i javašluk, onda to ukorjenjujemo u sistem i nikad se nećemo izvući. Zato mislim da bi bila loša poruka da se nagrade loši momci, loše politke i bila bi šamar evropskim vrijednostima”, naglasila je ona.
Izvor: Nezavisne novine